Перейти до вмісту

Мадярщина

Зо сторінкы Вікіпедія
(Напрямленый з Угорщина)
Мадярщина
мад. Magyarország
Застава и герб
Розлога 93030 км2
Обывательство 9 689 010 (2022)[1]
Столиця Будапешт
ГДП (ПНС) на особу $26647[2]
Интернет-домен .hu
Часова зона UTC+1 (влѣтѣ +2)
Телефонный код +36
***
Полога Мадярьска (темнозелена)
шалатова — штаты Евроунии,
темносѣда — звышок Европы

Мадя́рщина[3] (мад. Magyarország [ˈmɒɟɒrorsaːɡ]) — внутроземска краина в середньой Европѣ.[4] Розпростерать ся на великой части Карпатской котлины а на северѣ граничить зо Словакиев, на северовыходѣ з Украинов, на выходѣ з Румыниев, на югу зо Сербиев, на югозападѣ з Хорватиев ай Словениев а на западѣ з Австриев. Мадярщина лежить в басейнѣ рѣкы Дунай а ей територии творять переважно россяглы нижины ровины. Мать веце як 9,5 милиона обывательох, з котрых векшину творять етничны Мадяре а значна ромска меншина. Урядным языком е мадярьскый, котрый належить меджи даколькох языкох в Европѣ, котры не належать до индоевропской языковой родины.[5] Будапешт е главным мѣстом краины а едночасно ей найвекшым мѣстом, як ай доминантным културным а господарскым центром.[6][7]

Перед взником мадярского штату была територия заселена розличныма групами, меджи котрыма были Келты, Римляне, Гуны, германскы народы, Авары а Славяне. Штатность ся зачала концьом 9. стороча взником Мадярского княжества, котре ся в року 1000 за влады краля Штефана I. перемѣнило на христианске середньовѣкове кральовство. По поражцѣ Османсков империев в битцѣ при Могачѣ в року 1526 была краина веце як 150 рокох роздѣлена на три регионы, аж кым ся на переломѣ 18. стороча зась зъединила под габсбурсков надвладов. Наперек наслѣдным повстаньом проти Габсбургох взникла в року 1867 на основѣ компромису Австро-мадярска монархия, котра фунговала як една з главных европскых надштатох аж до своего розпаду по першой свѣтовой войнѣ. Сучасны границѣ Мадярщины были наслѣдно становены Трианонскым договором з року 1920, котра про краины означала тяжкы страты, включно 71% ей историчной територии, векшины ей господарства а обывательства, а то ай третины етничных Мадярох, котры днесь жиють мимо ей границь.

Мадярщина, котра ся еще одходила з наслѣдкох войны, пришла в ранном медживойновом периодѣ периодом непокойох, по котрых став приход националистично-конзервативного режиму регента Миклоша Горти. Мадярщина ся в другой свѣтовой войнѣ придало к моцностям Оси a потерпѣла значной шкоды а страты на жывотах.[8][9] По куртой совѣтской окупации была в року 1949 заложена Мадярска людова република як сателитный штат в рамках Варшавского пакту. Наслѣдны политичны репресии а господарска стагнация вели к неуспѣшной мадярской револуции в року 1956, хоть ся комунистична влада в наслѣдуючих десятьрочах ослабила. В рамках револуции в року 1989 пришла Мадярщина мѣровым способом на демократичну парламентну републику.[10] В року 2004 вступило до Европской унии (ЕУ) а в року 2007 до шенгенского простору. Под веджѣньом Виктора Орбана а партии Фидес в роках 2010 аж 2026 дошло в краинѣ к упадку демокрации.

Мадярщина е економиков з высокыма доходками, котра диспонуе универзалным здоровницкым обслугованьом а безплатнов высокошколсков освѣтов.[11][12] Мать довгу историю вызначных вкладох в области умѣня, музикы, литературы, шпорту, наукы а техникы.[13][14][15][16] Як популарна туристична дестинация в Европѣ привѣтала Мадярщина в року 2019 24,5 милиона заграничных навщивникох.[17] Мадярщина е членом многых меджинародных организаций, включно Рады Европы, ЕУ, НАТО, Организации споеных народох, Свѣтовой организации здоровництва, Свѣтовой торговой организации, Свѣтовой банкы, Азийской инвестичной банкы про инфраштруктуру а Вышеградской групы.[18]

Подробно см.: История Мадярщины

Мадярщина як держава пише свою историю на теперѣшном мѣстѣ в Европѣ од 9. стороча. Она екзистовала в розличных формах и под розличныма назвами:

Административне дѣлѣня

[едітовати | едітовати жрідло]
Регионы Мадярщины
Жупы Мадярщины
Подробно см.: Город з правами жупы

Мадярщина подѣлена на 19 жуп, и также на 7 регионох. Головне мѣсто Будапешт е муниципитом з тым же статусом як и провинции.

ЖупаГоловне мѣстоkm²НаселениеГустота залюднѣняISO
Бач КишкунКечкемет8.444,89503.82560HU-BK
БараняПейч4.429,60360.70481HU-BA
БекешБекешчаба5.629,71334.26459HU-BK
Бершед-Абауй-ЗемпленМишколц7.247,19642.44789HU-BZ
Будапешт*525,141.752.2863.337HU-BU
Чонград-ЧанадСегед4.262,79399.01294HU-CS
ФейерСекешфегервар4.358,48417.71296HU-FE
Дьер-Мошон-ШопронДьер4.207,79467.144111HU-GS
Гайду-БигарДебрецен6.210,39527.98985HU-HB
ГевешЯгер3.637,17294.60981HU-HE
Яс-Надкун-СолнокСолнок5.581,63370.00766HU-JN
Комаром-ЕстергомТатабаня2.264,35299.207132HU-KE
НоградШалготарян2.544,48189.30474HU-NO
ПештБудапешт6.391,181.278.874200HU-PE
ШомодиКапошвар6.065,06301.42950HU-SO
Саболч-Сатмар-БерегНѣредьгаза5.935,92552.96493HU-SZ
ТолнаСексард3.703,20217.46359HU-TO
ВашСомбатгел3.336,11253.55176HU-VA
ВеспримВесприм4.463,64341.31776HU-VE
ЗалаЗалаегерсег3.783,84268.64871HU-ZA

Жерело информации: штатистика KSH.[1]

Демография
РокОбывательствоДовжка живота
200410 116 74272,78
201010 014 32474,38
20159 855 57175,44
20209 769 52675,52

Економика Мадярьска подля ГДП во вышцѣ 261949 млн. доларох в року 2016 была на 58 позиции в свѣтѣ.[19]

  1. 1 2 22.1.1.1. Main indicators of population and vital events. Hungarian Central Statistical Office (KSH). https://www.ksh.hu/stadat_files/nep/en/nep0001.html. [перевірено 2023-05-29].
  2. Податка зоз "Свѣтовый банк: ГДП держав" подѣлена на число обывательох.
  3. В роках 1989 аж 2011 ся краина официално называла „Мадярска република“ (мад. Magyar Köztársaság), еднак од 1. януара 2012 достала платность нова мадярска устава, котра официално схвалила скорочену назву штату – Мадярщина.
  4. The Fundamental Law of Hungary. Hungarian State. http://www.kormany.hu/download/e/02/00000/The%20New%20Fundamental%20Law%20of%20Hungary.pdf. [перевірено 8 May 2017].
  5. Hungary | History, Map, Flag, Population, Currency, & Facts | Britannica (по en). 2024-12-22. https://www.britannica.com/place/Hungary. [перевірено 2024-12-24].
  6. Hungary - Rivers, Plains, Soils. 2024-12-22. https://www.britannica.com/place/Hungary/Drainage-and-soils. [перевірено 2024-12-24].
  7. Péter, László. Budapest. https://www.britannica.com/place/Budapest. [перевірено 11 March 2025].
  8. Hungary: The Unwilling Satellite Архівовано 16 фебруара 2007. John F. Montgomery, Hungary: The Unwilling Satellite. Архівовано 12 апріля 2022. Devin-Adair Company, New York, 1947. Reprint: Simon Publications, 2002.
  9. Thomas, The Royal Hungarian Army in World War II, pg. 11
  10. 1989. évi XXXI. törvény az Alkotmány módosításáról (по hu), Magyar Közlöny (Budapest: Pallas Lap- és Könyvkiadó Vállalat) 44 (74): 1219, 23 October 1989
  11. OECD (27 June 2013), OECD Health Data: Social protection, OECD Health Statistics (Database), doi:10.1787/data-00544-en, http://www.oecd-ilibrary.org/social-issues-migration-health/data/oecd-health-statistics/oecd-health-data-social-protection_data-00544-en, [перевірено 14 July 2013]
  12. Eurydice. Compulsory Education in Europe 2013/2014. European commission. http://eacea.ec.europa.eu/education/eurydice/documents/facts_and_figures/compulsory_education_EN.pdf. [перевірено 19 May 2014].
  13. "Hungary's Nobel Prize Winners, 13 Hungarian win Nobel Prize yet". Hungarian Academy of Sciences. Archived from the original on 21 September 2022. Retrieved 2 April 2022.
  14. "Population per Gold Medal. Hungary has the second highest gold medal per capita in the world. All together it has 175 gold medal until 2016". medalspercapita.com. Archived from the original on 30 July 2017. Retrieved 18 June 2017.
  15. Hungarian literature – "Popular poetry is the only real poetry was the opinion of Sándor Petőfi, one of the greatest Hungarian poets, whose best poems rank among the masterpieces of world literature". Архівовано 26 апріля 2015., Encyclopædia Britannica, 2012 edition
  16. Szalipszki, pg.12
    Refers to the country as "widely considered" to be a "home of music".
  17. STADAT – 4.5.3. The number of inbound trips to Hungary and the related expenditures by motivation (2009–). https://www.ksh.hu/docs/eng/xstadat/xstadat_annual/i_ogt004c.html. [перевірено 2022-06-02].
  18. International organizations in Hungary. Ministry of Foreign Affairs. http://www.mfa.gov.hu/kum2005/Templates/alapsablon.aspx?NRMODE=Published&NRORIGINALURL=%2Fkum%2Fen%2Fbal%2Fforeign_policy%2Fun_sc%2Finternational_organisations.htm&NRNODEGUID=%7B45550E06-66FE-4183-A899-EDF5BD040EB5%7D&NRCACHEHINT=NoModifyGuest&printable=true. [перевірено 20 November 2016].
  19. Свѣтовый банк: ГДП держав свѣта