Славяне

Матеріал з Вікіпедія
Славяне


Славянскы державы в Евразии, и в Европѣ
Популация
350-400 милионы
Регионы зо значнов популациов
Росія Русы 150,0 млн. [1][2]
Польско Поляци 60,0 млн. [3][4]
Україна Украинцѣ 57,0 млн. [5][6][7]
Сербія Сербы 12,0 млн. [8]
Чесько Чехы 10,7 млн. [9]
Білорусь Бѣлорусы 10,1 млн. [10]
Булгарія Болгары 8,4 млн. [11]
Словеньско Словаци 7,2 млн. [12]
Хорватія Хорваты 6,7 млн. [13]
Боснія і Герцеґовина Босняци 2,6 млн. [14]
Словенія Словенцѣ 2,5 млн. [15]
Русины 1,8 млн.1 [16]
Сѣверна Македония Македонцѣ 1,6 млн. [17]
Чорна Гора Чорногорцѣ 0,6 млн. [18]
Мораване 0,5 млн. [19]
Шлезане 0,5 млн. [20]
Кашубы 0,2 млн. [21]
Лужичане 0,1 млн. [22]
Языкы

Славянскы языкы: восточны, западны, южны

Религия

Христианство, меншина: Ислам, Атеизм

Близкы етничны групы

Литовцѣ, Латвийцѣ

Зазначкы
1Фахове шацованя, подля официалных податок: 110 250.[16]

Славяне суть етничнов и языковов групов Индоевропанох, котры обывають передо вшиткым середну и восточну Европу. В истории суть познаты од 6. ст., коли ся зачала их експанзия в Европѣ.

Подля языка Славяне дѣлять ся на

Окрем того удну сих, або меджи нима, суть народы in statu nascendi, котрых етничность е предметом спору: Кашубы, Мораване, Русины, Чорногорцѣ, Шлезане.[23]

Етногенеза[едітовати | едітовати жрідло]

Етногенеза Славянох доднесь неясна. З правдоподобностьов мож повѣсти, же уже перед роком 2000 до Р.Х. Праславяне бывали в Европѣ розсѣяныма островками меджи иншыма народами.[24] Подля едной теории сѣдлиско Праславянох, одкы ся росширили было в Карпатской котлинѣ, подля другой — было меджи Вислов, Балтиком и Днѣпром.[24][25]

Под роком 512 первый раз упомянув Славян (яко Склавинох) историк Прокопий Кесарийскый в серединѣ 6. ст., а роздѣлѣня на праславянскы диалекты и поява первых славянскых держав односить ся ку 8-9. ст.[25]

Етимология[едітовати | едітовати жрідло]

Назва Славяне первый раз упомянута лем в 14. ст.[25] Найскоршы объяснѣня етимологии одводили тоту назву од слава, а чешскый слависта Йозеф Добровскый — од слово, же тото суть люде, з котрыма ся мож дорозумѣти, опроти тым котры суть Нѣмцѣ. Авшак сучасны етимологы понукли иншы теории, же тото слово, понеже его зачаточна форма *slověninъ, мать походити од топонима, напримѣр од назвы рѣкы Слава.[26]

Жерела и одказы[едітовати | едітовати жрідло]

  • Magocsi, Paul Robert. Chrbtom k horam. Dejiny Karpatskej Rusi a karpatských Rusínov. UNIVERSUM. Prešov, 2016. ISBN 978-80-89046-97-3.
  • Ottův slovník naučný. Illustrovaná encyklopaedie obecných vědomostí. Díl 1–28. Vyd. J. Otto. V Praze, 1888–1909.
  • Синиця Є.В., Терпиловський Р.В. Походження та рання історія слов'ян. //Енциклопедія історії України : у 10 т. / Смолій В. и др. (ред.). Інститут історії України НАНУ. — К. : Наук. думка, 2003-2013. ((ISBN| 966-00-0632-2}} Том 9: ISBN 978-966-00-1290-5.


Референции[едітовати | едітовати жрідло]

  1. http://www.russkie.org/index.php?module=fullitem&id=4194
  2. http://rcultura.ucoz.ru/index/russkie/0-10
  3. Poland. //CIA: The World Factbook.
  4. Świat Polonii, witryna Stowarzyszenia Wspólnota Polska: "Polacy za granicą" (Polish people abroad as per summary by Świat Polonii, internet portal of the Polish Association Wspólnota Polska)
  5. The Ukrainian World Congress states that the Ukrainian diaspora makes 20 million: 20mln Ukrainians living abroad
  6. UWC continually and diligently defends the interests of over 20 million Ukrainians. Ucc.ca. 2010-05-25. http://www.ucc.ca/2010/05/25/support-the-ukrainian-world-congress-connecting-ukrainians-around-the-world/. [перевірено 2014-04-04]. 
  7. Всеукраинска перепись 2001
  8. Serbs Around the World by Region
  9. Czechia. //CIA: The World Factbook.
  10. Belarusian. //Joshua Project
  11. Bulgarian. //Ethnologue
  12. Slovak. //Ethnologue
  13. Croatian. //Ethnologue
  14. Bosnian. //Ethnologue
  15. Jernej Zupančič: Ethnic Structure of Slovenia and Slovenes in Neighbouring Countries. //Slovenia: a geographical overview. Association of the Geographic Societies of Slovenia. August, 2004. Accessdate: 10 April 2008 (PDF)
  16. 16,0 16,1 Magocsi, Paul Robert. Chrbtom k horam, стор. 22.
  17. Macedonian. //Ethnologue
  18. Чорна Гора: 278865 //Census of Population, Households and Dwellings in Montenegro 2011. Стор. 6. Диаспора: Турция 100 тыс., Сербия 38,5 тыс., США 40 тыс., Аргентина 30 тыс., Германия 25-30 тыс., Луксембург 12 тыс., Албания 12 тыс.//RTCG Radio Televizija Crna Gora
  19. Подля списованя 2011: 521 801 в Чехии и 3 286 и Словакии
  20. Шлезане: 522 000 (2013). //Ethnologue
  21. Materiał na konferencję prasową w dniu 29.01.2013 r.: Przynależność narodowo-etniczna ludności — wyniki spisu ludności i mieszkań 2011.
  22. Подля шацованя 70 тыс. //Sorbs of East Germany
  23. Дуличенко А.Д. (ред.): Языки малые и большие... //Slavica Tartuensia. Tartu University Press. ISSN 1406-3522. Cc. 7-8.
  24. 24,0 24,1 Ottův slovník naučný. Том 23, сс.430-431.
  25. 25,0 25,1 25,2 Синиця Є.В., Терпиловський Р.В.
  26. Jiří Rejzek: Český etymologický slovník. (2. nezm. vyd.), Vozice: Leda, spol. s.r.o., 2012. ISBN 978-80-7335-296-7. Стор. 613.

Тоты даны суть часточно або цалком основаны на перекладї статї Slované на чеській Вікіпедії.