Я Русин был, єсмь, и буду
Вызир
Вручаніє (позад першых слов: Я Русин был, єсмь, и буду) є стих Александра Духновича. Першый раз выданый у алманахови Поздравленіе Русиновъ на годъ 1851. У 1857. році перевыданый пуд назвов «Пѣснь народна русска». Стих ся скоро по выданю поклав на музику (композитор незнамый) и зачав співати на русинськых подіях.
Текст (1851)
[едітовати | едітовати жрідло]| Русинськый язык | Анґлійськый язык[1] |
| Я Русинъ былъ, есмь, и буду, Я родился Русиномъ, Честный мой родъ не забуду, Останусь его сыномъ; |
I Rusin was and am and ever shall be, A faithful Rusin I was born, I’ll not forget the honour of my family, True son I’ll be from dawn to dawn; |
| Русинъ былъ мой отецъ, мати, Русская вся родина, Русины сестры, и браты И широка дружина; |
Rusin were my father and my mother, Rusin all my kin and near, Rusin are my sister and my brother And all who to me are dear; |
| Великій мой родъ, и главный, Міру есть современній, Духомъ и силою славный, Всѣмъ народамъ пріемный. |
My kinfolk have a great and mighty story, To peace they give a fitting place, Their spirit and their strength are full of glory, They welcome guests of every race. |
| Я свѣтъ узрѣлъ подъ Бескидомъ, Первый воздухъ русскій ссалъ, И кормился русскимъ хлѣбомъ, Русинъ мене колысалъ. |
I saw my first light beneath the Beskid, Rusin the air I breathed so free, It was on Rusin bread that I was fed, And Rusin arms did cradle me. |
| Коль первый разъ отворилъ ротъ, Русское слово прорекъ, На азъ-буцѣ первый мой потъ Зъ молодого чела текъ. |
It was a word in Rusin that I said, When I opened first my lips, And first the furrow on my young forehead Came from words in Cyrillic's. |
| Русскимъ потомъ я питанъ был, Русскимъ ишолъ расходомъ Въ широкій свѣтъ; но не забылъ Съ своимъ знатися родомъ. — |
Then a Rusin true I was raised and set, A Rusin forth I did go In the world so wide; but I did not forget My own kin and folk to know. |
| И теперь, кто питаетъ мя? Кто кормитъ, кто мя держитъ? Самое русское племя Мою годность содержит! |
And now who raises me and me does rear? Who feeds me? Who holds me? It is my Rusin kinfolk all so dear Who all my worth do see. |
| Прото тобѣ, роде мой, Кленуся живымъ Богомъ, За печальный потъ и трудъ твой Повинуюся долгомъ. — |
Before the living God I now promise To thee, O my kin and nation, For all thy sweat, labour hard and sadness, To pay back my obligation. |
| И отдамъ ти колько могу, Прійми той щирый дарокъ, Прійми вотъ маленьку книгу, И сей писменный рядокъ; |
And so to thee I'll give back all I can, Accept this heartfelt gift, Accept this little book and take and scan These writer's lines and drift; |
| Прочее же не забуду Сердца моего скруху Пожертвити; — я твой буду, Твоимъ другомъ и умру. |
And more than this, I'll not forget To offer the regret Of my heart; thine I shall be for aye, And Thy friend I'll die. |
Жерела и одказы
[едітовати | едітовати жрідло]- Magocsi, P. R. (2005). Anthems, Rusyn national. In Magocsi P. R., Pop I. (Eds.), Encyclopedia of Rusyn History and Culture (2nd ed., pp. 5-6). Toronto Buffalo London: University of Toronto Press. ISBN 0-8020-3566-3
- Текст стиха в алманахови Поздравленіе Русиновъ на годъ 1851
- Запис из 1927. року (у першуй половці)
- У подачи хора Славяне (Піттсбурґ, США)
- ↑ http://www.orthodoxengland.org.uk/pdf/yarusinbyl.pdf YA RUSIN BYL by Fr Alexander Duchnovich (1803-1865) (Rendered into English verse by Fr Andrew Phillips)