Срѣм

Матеріал з Вікіпедія
Полога Срѣму на Балканах

Срѣм, серб. Срем, хорв. Srijem — географичный регион в Паннонской низинѣ меджи рѣками Дунай и Сава на запад од их сутока; исторична назва лат. Sirmium, од римского города Сирмиум (днесь Срѣмска Митровиця), главного в регионѣ.

История[едітовати | едітовати жрідло]

В добѣ Римской империи город Сирмиум быв центром провинции Pannonia Secunda, важным торговым мѣстом и оборонным пунктом против Дакох, позднѣйше став ся центром провинции Иллирика. По падѣ империи панами провинции бывали Готы, Гепиды, Византийцѣ и Авары, под их панованьом Сирмиум прийшов у повне спустошѣня. Од VI. стороча до провинции приходять Славяне (Хорваты).[1]

В X. сторочу исторична провинция Сирмиум стала ся частьов Мадярского кральовства, а в XI.XII. сторочах за провинцию точили ся споры и бои з Византиев за територии на правом березѣ Савы, наконець сформовала ся жупа Срѣм вылучно на лѣвом березѣ плохов 6810 км2.[2]

Днешность[едітовати | едітовати жрідло]

Хорватска и сербска части Срѣму

Днешный Срѣм мать плоху 6870 км2 и понад 500 000 обывательох и е подѣленый меджи Сербиев (Сримскый округ) и Хорватиев (жупа Вуковар-Срѣм). Од XVIII. стороча в Срѣмѣ оселили ся тыж Русины и Украинцѣ.[3]

Найвекшы народности в Сримском округу, Сербия, 2002[4]
Народность Особ %%
вкупно 335901 100.00
Сербы 283881 84,51
Хорваты 10516 3,13
Словаци 9350 2,78
Югославы 5100 1,52
Мадяре 4236 1,26
Русины 2044 0,61
Украинцѣ 1158 0,34
Найвекшы народности в жупѣ Вуковар-Срѣм, Хорватия, 2001[5]
Народность Особ %%
вкупно 204 768 100,00
Хорваты 160 277 78,27
Сербы 31 644 15,45
Мадяре 2 047 1,00
Русины 1 796 0,88
Словаци 1 338 0,65
Босняци 1 138 0,56
Албанцѣ 487 0,24
Украинцѣ 476 0,23

Жерела и одказы[едітовати | едітовати жрідло]

  • Szerém, Szerémség. //Révai nagy lexikona. 17. köt. Révai Testvérek Irodalmi Intézet Részvénytársaság, Budapest. 1925. Сс. 554–556. мад.
  • Володимир Кубийович: Срем. //Енциклопедія українознавства : Словникова частина 8 / Наукове товариство імені Шевченка ; гол. ред. проф., д-р Володимир Кубійович. — Париж ; Нью-Йорк : Молоде життя , 1976; с. 3009. укр.
  • Srem. // Ottův slovník naučný. Illustrovaná encyklopaedie obecných vědomostí. Díl 23. Vyd. J. Otto. V Praze, 1905. С. 998. чеш.
  • Попис становништва, домаћинстава и станова у 2002. Национална или етнична припадност. Република Србија. Републички завод за статистику. 1. Београд, фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9 Сс. 42–43


Commons
Commons
Вікісклад має мултімедіалны дата на тему:

Референции[едітовати | едітовати жрідло]

  1. Srem. // Ottův slovník naučný.
  2. Szerém, Szerémség. //Révai nagy lexikona.
  3. Володимир Кубийович: Срем.
  4. Попис становништва, домаћинстава и станова у 2002. Национална или етнична припадност.
  5. Тоты даны суть часточно або цалком основаны на перекладї статї Вуковарсько-Сремська жупанія на україньскій Вікіпедії.