Сан
| Сан | |
|---|---|
| поль. San, укр. Сян | |
Сан в Перемышлю | |
| Закладны числа | |
| Довжка току | 444 км |
| Плоха базену | 16 861 км2, з того 2 471 км2 в Украинѣ |
| Проток в устю, середн. | 124 м3/с |
| Выток | |
| Ужок, Карпаты, вышка ~950 м н. м. 49°00′10″N 22°52′30″E / 49.0028°N 22.875°E | |
| Векшы притокы | |
| Вислок (лѣв.), Танев (прав.). | |
| Устя | |
| Висла при Сандомиру, вышка ~200 м н. м. 50°44′15″N 21°50′43″E / 50.7375°N 21.8453°E | |
| Путь до моря | |
| Сан->Висла->Балтицке море | |
| Сан на Викискладѣ | |

Сан (поль. San, укр. Сян) — рѣка в юговосточной кончинѣ Польщи, правый приток Вислы, на одсѣку 55 км погранична з Украинов.
Гидрономия
[едітовати | едітовати жрідло]*Сан в протоиндоевропскых языках значить „скорость“ або „быстрый поток“. В келтскых языках сан значить „рѣка“.[1][2][3][4][5]
Характеристика
[едітовати | едітовати жрідло]Жерела рѣкы находять ся при Ужоцком сѣдлѣ на сѣверных убочах Карпат во вышцѣ ~950 м н. м. на територии Украины.
Главны транспортны мосты над Саном суть тоты: Санок, Перемышль, Ярослав, Сталова Воля. Рѣка сплавна в довжцѣ 90 км од устя Вислока до сутока з Вислов.[6]
На рѣцѣ суть регулачны водоемы и водны електрарнѣ: коло Солины (Солинске озеро) и и пониже Мичковцьох. Роздѣл меджи повноводным и маловодным станом рѣкы выносить около 7 м.[6]
Довжка току рѣкы подля старшых жерел - 470 км,[7] але подля новѣйшых лем 443[6] аж 444 км.[8]
История
[едітовати | едітовати жрідло]В часѣ войны 1914-1918 околиця Сана была мѣстом острых бойох, наймя около укрѣпленых мостох в Ярославѣ и Радимнѣ. 2. мая 1915 при Горлицях российске войско прорвало фронт и заняло силны позиции около Сана. 14.–16. мая австро-мадярскы и нѣмецкы оддѣлы однявши ярославскый укрѣпленый район, принутили противника перейти рѣку, а 28. юна 1915 российске войско мусѣло лишити заняты позиции зовсѣм.[7]
Интересны факты
[едітовати | едітовати жрідло]- В верхной части рѣкы ся лежыть Регионалный краинный парк „Надсанскый“.
- Сан, як западна граница Украины, ся споминать в штатной гимнѣ Украины: „Станем, браття, в бій кривавий від Сяну до Дону…“. (в редакции котра была чинна до 6. марца 2003). В сучасности мать Украина приступ лем к Сану, але не к выходной границѣ — рѣцѣ Дон.
Жерела и одказы
[едітовати | едітовати жрідло]- Révai nagy lexikona. 1-21. köt. Révai Testvérek Irodalmi Intézet Részvénytársaság, Budapest. 1911–1935.
- San. //Encyklopedia PWN поль.
- УСЭС: Украинский советский энциклопедический словарь в трех томах. / Кудрицкий А.В. и др. (ред.). Главная редакция Украинской Советской Энциклопедии им. М.П. Бажана. К., 1988.
- Сан, река // Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона : в 86 т. (82 т. и 4 доп.). — СПб., 1890—1907 русс.
Референции
[едітовати | едітовати жрідло]- ↑ "Puisqu'il est impossible de les enumerer tous citons moins: Brda, Brenna, Bzura, Drwęca, Mroga, Nida, Raba, San, etc. Bzura selon Jan Rozwadowski correspond avec Brigulos, Drwęca aves Druentia, Durance, Nida avec Nidder, Raba avec Raab, San avec Sadne et Seine." [in:] Ethnologia Polona. Instytut Historii Kultury Materialnej (Polska Akademia Nauk). 1981. p. 49.
- ↑ "[...] San lateinische Graphie wie bei Sandomierz, Santok usw. Vgl. altind. sindhu- "Fluß", den irischen GN Shannon und den Maizzufluß Sinn" [in:] Irena Kwilecka. Etnolingwistyczne i kulturowe związki Słowian z Germanami. Instytut Słowianoznawstwa PAN. 1987. ISBN 83-04-02472-1 S. 64.
- ↑ "An adouci en san, eau, rivière; stach, sinueux, qui tourne. Allusion au cours sinueux de la Charente". op. cit. Antiq. de France. [in:] Revue des ëtudes historiques. Société des études historiques. 1835. p.242.; Senne, nom propre de rivière. - Scène, ». L liou on l'on joue. — Seine, sf, sorte de «lot. 17. Cen», sm, impôt. — San, np Sen», sm, jugement [...]". [in:] Dictionnaire de pédagogie et d'instruction primaire. Ferdinand Edouard Buisson. 1883. p. 980.
- ↑ "Le terme sawn « cleft, gully » est rapproché du breton san, saon s.f. « aqueduct, san-dour »." Études celtiques. Société d'Éditions "Les Belles Lettres", 1985 p. 337.
- ↑ "La racine san est à la base des patronymes: Sangnier, Sagne, Sagnolle, Lassassaigne et Delassassaigne dont un ancentre a habitè près d'un marais." [in:] Paul Bailly. Toponymie en Seine-et-Marne: noms de lieux. Editions Amatteis, 1989. p. 77.
- ↑ 6,0 6,1 6,2 Encyklopedia PWN
- ↑ 7,0 7,1 Révai Nagy Lexikona, т. 16, с. 522.
- ↑ УСЭС, т.3, с. 129.