Перейти до вмісту

Сан

Зо сторінкы Вікіпедія
Рѣка в Польщи и Украинѣ
Сан
поль. San, укр. Сян
San-przemysl
Сан в Перемышлю
Закладны числа
Довжка току 444 км
Плоха базену 16 861 км2, з того
2 471 км2 в Украинѣ
Проток в устю, середн. 124 м3
Выток
Ужок, Карпаты, вышка ~950 м н. м.
49°00′10″N 22°52′30″E / 49.0028°N 22.875°E / 49.0028; 22.875
Векшы притокы
Вислок (лѣв.), Танев (прав.).
Устя
Висла при Сандомиру, вышка ~200 м н. м.
50°44′15″N 21°50′43″E / 50.7375°N 21.8453°E / 50.7375; 21.8453
Путь до моря
Сан->Висла->Балтицке море
Сан на Викискладѣ
Граничный знак #224 на граници польско-украинской з информациов о жерелѣ Сану 49°00′10″N 22°52′30″E / 49.00278°N 22.87500°E / 49.00278; 22.87500

Сан (поль. San, укр. Сян) — рѣка в юговосточной кончинѣ Польщи, правый приток Вислы, на одсѣку 55 км погранична з Украинов.

*Сан в протоиндоевропскых языках значить „скорость“ або „быстрый поток“. В келтскых языках сан значить „рѣка“.[1][2][3][4][5]

Характеристика

[едітовати | едітовати жрідло]

Жерела рѣкы находять ся при Ужоцком сѣдлѣ на сѣверных убочах Карпат во вышцѣ ~950 м н. м. на територии Украины.

Главны транспортны мосты над Саном суть тоты: Санок, Перемышль, Ярослав, Сталова Воля. Рѣка сплавна в довжцѣ 90 км од устя Вислока до сутока з Вислов.[6]

На рѣцѣ суть регулачны водоемы и водны електрарнѣ: коло Солины (Солинске озеро) и и пониже Мичковцьох. Роздѣл меджи повноводным и маловодным станом рѣкы выносить около 7 м.[6]

Довжка току рѣкы подля старшых жерел - 470 км,[7] але подля новѣйшых лем 443[6] аж 444 км.[8]

В часѣ войны 1914-1918 околиця Сана была мѣстом острых бойох, наймя около укрѣпленых мостох в Ярославѣ и Радимнѣ. 2. мая 1915 при Горлицях российске войско прорвало фронт и заняло силны позиции около Сана. 14.–16. мая австро-мадярскы и нѣмецкы оддѣлы однявши ярославскый укрѣпленый район, принутили противника перейти рѣку, а 28. юна 1915 российске войско мусѣло лишити заняты позиции зовсѣм.[7]

Интересны факты

[едітовати | едітовати жрідло]
  • В верхной части рѣкы ся лежыть Регионалный краинный парк „Надсанскый“.
  • Сан, як западна граница Украины, ся споминать в штатной гимнѣ Украины: „Станем, браття, в бій кривавий від Сяну до Дону…“. (в редакции котра была чинна до 6. марца 2003). В сучасности мать Украина приступ лем к Сану, але не к выходной границѣ — рѣцѣ Дон.

Жерела и одказы

[едітовати | едітовати жрідло]
  1. "Puisqu'il est impossible de les enumerer tous citons moins: Brda, Brenna, Bzura, Drwęca, Mroga, Nida, Raba, San, etc. Bzura selon Jan Rozwadowski correspond avec Brigulos, Drwęca aves Druentia, Durance, Nida avec Nidder, Raba avec Raab, San avec Sadne et Seine." [in:] Ethnologia Polona. Instytut Historii Kultury Materialnej (Polska Akademia Nauk). 1981. p. 49.
  2. "[...] San lateinische Graphie wie bei Sandomierz, Santok usw. Vgl. altind. sindhu- "Fluß", den irischen GN Shannon und den Maizzufluß Sinn" [in:] Irena Kwilecka. Etnolingwistyczne i kulturowe związki Słowian z Germanami. Instytut Słowianoznawstwa PAN. 1987. ISBN 83-04-02472-1 S. 64.
  3. "An adouci en san, eau, rivière; stach, sinueux, qui tourne. Allusion au cours sinueux de la Charente". op. cit. Antiq. de France. [in:] Revue des ëtudes historiques. Société des études historiques. 1835. p.242.; Senne, nom propre de rivière. - Scène, ». L liou on l'on joue. — Seine, sf, sorte de «lot. 17. Cen», sm, impôt. — San, np Sen», sm, jugement [...]". [in:] Dictionnaire de pédagogie et d'instruction primaire. Ferdinand Edouard Buisson. 1883. p. 980.
  4. "Le terme sawn « cleft, gully » est rapproché du breton san, saon s.f. « aqueduct, san-dour »." Études celtiques. Société d'Éditions "Les Belles Lettres", 1985 p. 337.
  5. "La racine san est à la base des patronymes: Sangnier, Sagne, Sagnolle, Lassassaigne et Delassassaigne dont un ancentre a habitè près d'un marais." [in:] Paul Bailly. Toponymie en Seine-et-Marne: noms de lieux. Editions Amatteis, 1989. p. 77.
  6. 6,0 6,1 6,2 Encyklopedia PWN
  7. 7,0 7,1 Révai Nagy Lexikona, т. 16, с. 522.
  8. УСЭС, т.3, с. 129.