Касым-Жомарт Токаев
| Касым-Жомарт Токаев | |
|---|---|
Токаев Касым-Жомарт Кемелевич, казахстанскый державный дѣятель, другый президент РК | |
Предсѣдатель Сената парламента Републикы Казахстан | |
| Во функции: | |
| 16.октобра 2013 — 20. марца 2019 | |
Президент Казахстана | |
| Днесь во функции | |
| Во функции з | 20. марца 2019 |
| Предходник | Нурсултан Назарбаев |
| Уродив ся | 17.05.1953 |
| Отець | Кемель Токаев (1923—1986) |
Касым-Жомарт Токаев Қасым-Жомарт Кемелұлы Тоқаев казах.; *17. май 1953, Алматы, Казахстан, СССР) — казахстанскый державный и политичный дѣятель, 2. президент Казахстана од 20. марца 2019. Токаев, успѣшный дипломат пенсийного вѣку, вольно говорить русскым, английскым и китайскым языками. В свойом первом проявѣ яко президент Токаев проголосив, же продовжить политику свого предходника и буде операти ся на думку Назарбаева в ключовых вопросах политикы.[1]
Биография
[едітовати | едітовати жрідло]Токаев учив ся в Московском державном инштитутѣ межинародных односин, а пак проходив стажованя в дипломатичных установах Китая. Свою карьеру зачав в совѣтском Министерствѣ загранича, а по зысканю независимости в року 1991 году перейшов на дипломатичну службу Казахстана. Токаев двараз занимав пост министра загранича (1994–1999 и 2002–2007), а тыж державного секретаря (2002–2003), загравши ключовую роль в формованю вонкашной политикы Казахстана и його политикы ядерного розоруженя.
В марцу 2019 Токаев став ся сповняючым повинностѣ президента по нечеканой демиссии Нурсултана Назарбаева.[1]
В юну того ж року выграв дочасны президентск выборы яко кандидат от владной партии «Нур Отан».[2] Зачаточно подтримавши Назарбаева, Токаев поступно змоцнив свою владу, одсунувши ключовы фигуры, повязаны з бывшым президентом.[3]
В року 2022 Токаев быв повторно выбраный на дочасных президентских выборах, доставши 81% подтримку уже в первом турѣ.[4] Выступовав яко независимый кандидат при подтримцѣ Народной коалиции, лишивши партию «Аманат» (бывшу «Нур Отан») и обѣцяючи реформы. Його администрация зачала политичну рештруктуризацию, экономичну модернизацию и подтримовала многовекторну вонкашну политику, баланс односин з Россиев, Китаем и Западом.[5]
Референции
[едітовати | едітовати жрідло]- ↑ 1,0 1,1 Kazakhstan's Senate chair takes over as interim president (по en). 2019-03-20. https://www.france24.com/en/20190320-kazakhstan-senate-chair-interim-president-nazarbayev. [перевірено 2025-03-21].
- ↑ Vaal, Tamara; Gordeyeva, Mariya (2019-06-10). Nazarbayev's handpicked successor Tokayev elected Kazakh president. https://www.reuters.com/article/world/nazarbayevs-handpicked-successor-tokayev-elected-kazakh-president-idUSKCN1TB0QO/. [перевірено 2025-03-20].
- ↑ Maracchione, Frank (2020-05-12). Kazakhstan's Power Struggles in Time of Pandemic: Dariga Nazarbayeva's Dismissal (по en-US). https://www.ispionline.it/en/publication/kazakhstans-power-struggles-time-pandemic-dariga-nazarbayevas-dismissal-26095. [перевірено 2025-03-21].
- ↑ Kazakh President Tokayev wins re-election with 81.3% of vote (по en). 2022-11-20. https://www.aljazeera.com/news/2022/11/21/kazakh-president-tokayev-wins-re-election-with-81-3-of-vote. [перевірено 2025-03-21].
- ↑ Klomegah, Kester Kenn (2022-11-21). Kazakhstan's Reforms and Future Perspectives Create Basis for Broader External Cooperation (по en-US). https://moderndiplomacy.eu/2022/11/21/kazakhstan-opens-its-doors-for-broader-external-cooperation/. [перевірено 2025-03-21].