Нашой еры

Матеріал з Вікіпедія

нашой еры, покуртано н. е. — выраз, котрый ся додавать ку числови року на означѣня того, же ся зачинать од Рождества Христова. Днесь майже во вшиткых сторонах нашой планеты лѣточислѣня ведуть «од Рождества Христова»,[1] зато в практицѣ, ся про рокы до нашой еры ку числови року додавать до н. е., иншак ся розумѣе, же иде о рокы нашой еры, циже христианской еры. Куртанка н. е. одповѣдать латинской AD, лат. Anno Domini (Року Господнего), або англицкой CE, англ. Common Era (звычайной еры),[2] або подля давнѣйшого трактованя, англ. Christian Era (христианской еры).[3]

История[едітовати | едітовати жрідло]

Тота ера была заведена в року 525 римским монахом, папскым архиварем, Дионизом Малым, котрый выраховав, же датум Рождества Христова быв 25. децембер року 1 до н. е.[1] Позднѣйшы выгледованя указали, же Диониз Малый ся змылив. Подля сучасных выгледовань датум уроджѣня Исуса Христа ся шацуе на рок 5 до н. е.[4] Тото ещи една заважна причина на то, жебы одыйти од термину религийного на хосен невтралного, якым е н. е. Найдавнѣйше хоснованя термину нашой еры занотоване в латиноязычной книзѣ Йоганна Кеплера з року 1615: Joannis Keppleri Eclogae chronicae : ex epistolis doctissimorum aliquot virorum & suis mutuis, quibus examinantur tempora nobilissima, появеной во Франкфуртѣ выдавательством Tampach.[5]

Жерела и одказы[едітовати | едітовати жрідло]

  • Климишин И. А.: Календарь и хронология. — Изд. 3. — М.: Наука, 1990. — Сс. 331–345. — 478 с. — 105 000 экз. — ISBN 5-02-014354-5.

Референции[едітовати | едітовати жрідло]

  1. 1,0 1,1 Климишин И. А.
  2. Хоснованя выразу "Common Era" в английчинѣ од року 1708. Printed for H. Rhodes. 1708. https://books.google.com/books?id=D_wvAAAAYAAJ&q=%22common+era%22#v=onepage&q=%22common%20era%22&f=false. [перевірено 2023-05-17].  The History of the Works of the Learned. 10. London. January 1708. p. 513. 
  3. Хоснованя выразу "Christian Era" в английчинѣ од року 1652. http://quod.lib.umich.edu/e/eebo2/A24778.0001.001?view=toc. [перевірено 2023-05-17].  Sliter, Robert (1652). A celestiall glasse, or, Ephemeris for the year of the Christian era 1652 being the bissextile or leap-year: contayning the lunations, planetary motions, configurations & ecclipses for this present year ... : with many other things very delightfull and necessary for most sorts of men: calculated exactly and composed for ... Rochester. London: Printed for the Company of Stationers. 
  4. Colin Humphreys (1991). The Star of Bethlehem a Comet in 5-BC and the Date of the Birth of Christ. Quarterly Journal of the Royal Astronomical Society. 32, nr. 4. https://adsabs.harvard.edu/full/1991QJRAS..32..389H. англ.
  5. https://www.worldcat.org/title/joannis-keppleri-eclogae-chronicae-ex-epistolis-doctissimorum-aliquot-virorum-suis-mutuis-quibus-examinantur-tempora-nobilissima-1-herodis-herodiadumque-2-baptismi-ministerii-christi-annorum-non-plus-2-14-3-passionis-mortis-et-resurrectionis-dn-n-iesu-christi-anno-aerae-nostrae-vulgaris-31-non-ut-vulgo-33-4-belli-iudaici-quo-funerata-fuit-cum-ierosolymis-templo-synagoga-iudaica-sublatumque-vetus-testamentum-inter-alia-commentarius-in-locum-epiphanii-obscurissimum-de-cyclo-veteri-iudaeorum/oclc/62188677