Перейти до вмісту

Александр Лукашенко

Зо сторінкы Вікіпедія
Александр Григорович Лукашенко

Лукашенко в юлу 2015

1-й Президент Бѣлоруси
Днесь во функции
Во функции з20. юл 1994[lower-alpha 1]
Премьер  Андрей Владим. Кобяков
Предходникпост новоствореный

Предсѣдник Найвысшой Рады
Союза России и Бѣлоруси
Днесь во функции
Во функции з26. януар 2013
Предходникпост новоствореный

Уродив сяавґуста 30., 1954 (1954-08-30) (71 р.)
Копысь, БССР, СССР
НазывкаБацька
НародностьБѣлорус
Политична партияКПСС (1979—1991), Комунисты за демократию (1991—1992)
СупругаГалина Родионовна
(родж. Жавнярович,*1955)
ДѣтиВиктор (*1975),
Дмитрий (*1980),
Николай (*2004)[3]
Шаржаподполковник в резервѣ
Вѣраатеиста
http://www.president.gov.by/

Александр Григорович Лукашенко, (бѣл. Алякса́ндр Рыго́равіч Лукашэ́нка; 30. август 1954, Копысь, БССР, СССР) — дѣючый президент Бѣлоруси, главный велитель Збройных сил Бѣлоруси, рядитель Рады Безпекы, Предсѣдник Найвысшой Рады Союза России и Бѣлоруси (1997). Президент Олимпийского комитета Бѣлоруси (1997).

В резултатѣ того референдума зыскав Лукашенко векшу моц, включно правомоци роспустити Найвысшу Раду. Далшый референдум в року 1996 му додав еще веце моци. Лукашенко одтогды стоить на челѣ авторитарской влады и е часто означованый за „послѣдного диктатора в Европѣ“.[4] Меджинародны позорователѣ не поважовали бѣлорускы вольбы за слободны и справедливы, из вынятком його першого витязства. Окрем того влада твердо притискать опонентох и ограничуе слободу медий.[5] То наконець вело даколько западных влад к увалѣню санкций на Лукашенка и далшых бѣлорускых урядникох.[6] Лукашенковому спорному витязству в президентскых вольбах в року 2020 передходили обвинѣня з манипулации волеб, што зосилнило противладны протесты, найвекшы за його влады.[7] В резултатѣ того Европска уния, Споене Кральовство и Споены Штаты Америцкы перестали по спорных вольбах узнавати Лукашенка за легитимного президента Бѣлоруси.[8][9] Лукашенко зостав при моци, што наконець вело к обновѣню часточных дипломатичных одношѣнь.[10][11] Його поновне зволѣня в президентскых вольбах в року 2025 опозиция и Европскый парламент означили за фикцию.[12][13]

Така изолация од части Западу, особенно в Путиновой ерѣ, звышила його зависимость од России, из котров Лукашенко удержовав близкы одношѣня уж ай наперек минулым напятьом, як была наприклад тзв. „молочна война“ в року 2009, або одмѣтнутя Бѣлорусьов вызнаня независимости републик Абхазия и Южна Осетия в резултатѣ российско-грузинской войны. Лукашенко одограв ключову роль при вытворѣню Унии, котра уможнила Бѣлорусам и Русам вольно путовати, працовати и учити ся меджи обома краинами.[14]

Александер выростав без отця, мати му была доичка на фармѣ. В школѣ быв тяжкый ученик, а мала го в евиденции милиция.[15] Року 1975 абсолвовав Могильовскый пединштитут, фах история и сполоченскы наукы. Року 1977 оженив ся з Галинов Жавнярович, з котров ся спознав в старшых класах школы. Року 1985 абсолвовав Бѣлорусску земледѣлску академию, фах економия и организация земледѣлской выробы.

В роках 1975-1977 и 1980-1982 служив во войску. Од року 1979 став ся членом комунистичной партии и служив на партийных и ведучых постах во войску, ставебництвѣ и земледѣлствѣ.

Политична карьера

[едітовати | едітовати жрідло]
Подписаня Договора о Союзѣ России и Бѣлоруси в Москвѣ (Президент РФ Борис Ельцин и Александр Лукашенко, 2. апрѣль 1997

Року 1990 быв выбраный за посланця Найвысшой Рады Бѣлоруси. В року 1991 поставив ся против политикы Горбачова и против роспаду СССР. Од року 1994 — Президент Бѣлоруси. Зыскав собѣ воличох обѣцяньом покласти конець злодѣйской приватизации, економичным аферам, и утримовати политичну и економичну кооперацию з Россиев.

Одтогды быв выбераный на тот пост еще четыри раз (2001, 2006, 2010, 2015), понеже року 2004 одбыв ся референдум, котрым была з Конштитуции одстранена клаузула о найвецей двох президентскых каденциях. Законность того референдума не вызнали США и Европска Уния.

На послѣдных вольбах достав 83,4% голосох воличох, што стало ся найлѣпшым резултатом за вшыткы пять волебных кампаний.

Критика Лукашенка

[едітовати | едітовати жрідло]

Политика Лукашенка была остро критикована на Западѣ за то, же не слѣдуе западным штандартам в организации економикы и додержаню сполоченскых и приватных слобод. Од року 2006 Запад даколько разы увальовав на Бѣлорусию и персонално Лукашенка санкции. Але року 2016 санкции были з части зрушены.[16]

  1. Дакотры краины, якмай западны штаты, не узнавають Лукашенка за легитимного президента Бѣлоруси од президентскых волеб в Бѣлоруси в року 2020. Он тымчасом надале де факто овладать Бѣлорусь, при чом ся операть о подпору России и Китаю и притискать внуторну опозицию.[1][2]
  1. Belarus leader Lukashenko holds secret inauguration amid continuing protests. 23 September 2020. https://www.france24.com/en/20200923-belarus-leader-lukashenko-holds-secret-inauguration-amid-continuing-protests.
  2. "Belarus: Mass protests after Lukashenko secretly sworn in". BBC News. 23 September 2020. Several EU countries and the US say they do not recognise Mr. Lukashenko as the legitimate president of Belarus.
  3. Александр Лукашенко назвал имя своего преемника русс.
  4. COUNCIL DECISION 2012/642/CFSP concerning restrictive measures against Belarus. Council of the European Union. 15 October 2012. http://eur-lex.europa.eu/LexUriServ/LexUriServ.do?uri=OJ:L:2012:285:0001:0052:EN:PDF. [перевірено 7 January 2013].Belarus Sanctions. Department of the Treasury. Government of the United States. 5 December 2012. http://www.treasury.gov/resource-center/sanctions/Programs/pages/belarus.aspx. [перевірено 7 January 2013].EU slaps sanctions on Belarus leader Lukashenko for crackdown. 6 November 2020. https://www.bbc.com/news/world-europe-54846049. [перевірено 8 November 2020].Ljunggren, Josh Smith (29 September 2020). "Britain and Canada impose sanctions on Belarus leader Lukashenko". Reuters. Archived from the original on 11 April 2021. Retrieved 13 December 2020.COUNCIL IMPLEMENTING REGULATION (EU) 2020/1648 of 6 November 2020 implementing Article 8a(1) of Regulation (EC) No 765/2006 concerning restrictive measures in respect of Belarus Архівовано 23 фебруара 2022.
    "Swiss freeze assets of Belarus leader Lukashenko". Reuters. 12 December 2020. Archived from the original on 11 December 2021. Retrieved 15 March 2022.
  5. Хыбна цітація: Хыба в таґу <ref>; цітації означеной "BBC News-2020" не є доданый жаден текст
  6. El Pais interview with HR/VP Borrell: "Lukashenko is like Maduro. We do not recognise him but we must deal with him". eeas.europa.eu. 24 August 2020. https://eeas.europa.eu/headquarters/headquarters-homepage/84346/el-pais-interview-hrvp-borrell-%E2%80%9Clukashenko-maduro-we-do-not-recognize-him-he-must-deal-him%E2%80%9D_en. [перевірено 25 August 2020].
  7. Dave Lawler, U.S. no longer recognises Lukashenko as legitimate president of Belarus Архівовано 21 децембра 2021., Axios (24 September 2020).
  8. Leader of Belarus marks 30 years in power after crushing dissent (по en). 19 July 2024. https://www.voanews.com/a/leader-of-belarus-marks-30-years-in-power-after-crushing-dissent/7704796.html. [перевірено 8 May 2025].
  9. Higgins, Andrew; Dapkus, Tomas (15 February 2025). "A Quick, Quiet Trip to Belarus Signals a Turn in U.S. Policy". The New York Times (in американский английский). ISSN 0362-4331. Retrieved 8 May 2025.
  10. Belarus election: 'There is no alternative to Alexander Lukashenko' (по en-GB). 25 January 2025. https://www.bbc.com/news/articles/cp9x0mjzl4mo. [перевірено 8 May 2025].
  11. Edwards, Christian (26 January 2025). Belarus president set to extend 30-year rule as critics slam 'sham' election (по en). https://edition.cnn.com/2025/01/26/europe/belarus-lukashenko-presidential-election-intl. [перевірено 8 May 2025].
  12. The milk split by the milk war (по en-US). 24 June 2009. https://www.politico.eu/article/the-milk-split-by-the-milk-war/. [перевірено 8 November 2020].
  13. Лукашенко признался, что в школьные годы стоял на учете в комнате милиции русс.
  14. ЕС частично снял санкции с Белоруссии и Лукашенко русс.