Ханкенди

Матеріал з Вікіпедія
Город в Азербайджанѣ
Ханкенди[1]
Степанакерт[2]

азер. Xankəndi
арм. Ստեփանակերտ
Застава Ханкенди
Застава
Регион Южный Кавказ
Держава Азербайджан
Мер Сардар Сафаров
Координаты 39°48′55″ с. ш. 46°45′07″ в. д. / 39.815278° с. ш. 46.751944° в. д. (G) (O) (Я)
Розлога 29,12[3] км²
Высота центра 853 м
Обывательство 58 300[3] особ (2020)
Часова зона UTC+4
Телефонный код +374 47 (9) +994 26 22
Поштовый индекс  
Официалный сайт [khankendi.az] азер.
Ханкенди[1] Степанакерт[2] (Южный Кавказ)
Ханкенди[1]
Степанакерт[2]


Ханкенди́ Аудіо слухати (файл) (азер. Xankəndi), ай Степанаке́рт (арм. Ստեփանակերտ) — город в Азербайджанѣ. Лежить на меджинародно вызнаной територии Азербайджана, котру давно контроловала невызнана Република Арцах. Подля административного устрою Азербайджанагород републикового рангу[4].

Етимология[едітовати | едітовати жрідло]

Подля арменскых середновѣкых жерел Степанакерт быв розбудованый на мѣстѣ давного арменского села Вараракн (арм. Վարարակն скора ярь), а така была его локална арменска назва аж до року 1923,[5] коли болшевици прейменовали го на честь Степана Георгиевича Шаумяна на прозывку Кавказскый Ленин, арменского болшевицкого комисаря, едного з вождьох Бакинской комуны.[6]

Векшина азербайджанскых жерел твердить, же ту аж в конци XVIII. стороча, в добѣ Карабахского ханства, было створене Ханске село (азер. Xanın kəndi), познате под тов назвов, бо ту бывали лем ханска фамилия и родина,[7] а од XIX. ст, в роках 1847–1923, уже под владов России, прейменовали го на Ханкенди (азер. Xankəndi).[8]

История[едітовати | едітовати жрідло]

По Октобровой револуции став ся объектом вымаганя арменской и азербайджанской републик. Жебы тот спор вырѣшити, была створена НКАО в составѣ Азербайджанской ССР. По роспадѣ СССР конфликт обновив ся. 2. септембра 1991 Степанакерт быв выголошеный за столицю Републикы Нагорный Карабах. На то влада Азербайджанской ССР 26. новембра 1991 прейменовала город на Ханкенди, ай быв аж до мая 1992 тяжко обстрѣльованый, покы арменскы силы Карабаха не вытѣснили противника з околичных высот и города Шуша.[8]

Газдовство[едітовати | едітовати жрідло]

Ханкенди — быв едным з промысловых центрох Азербайджана. Основный сектор газдовства — службы: финанчны, транспортно-логистичны, торговля, здоровництво, утриманя войсковых объектох. Потравиновый (коняк, конзервы) и легкый промысел (обувь, коверцѣ), продукция ставебных материалох, бутора и годинок.[8]

Монумент Мы и нашы горы (1967, скулптор Саркис Багдасарян) ся поважуе за визитку Степанакерта (людова прозывка: Баба и дѣдо)

Наука и култура[едітовати | едітовати жрідло]

В городѣ суть: Арцахска державна универзита (1969), Арцахскый державный историко-краеписный музей (1939), Драматичный театер В. Папазяна (1932); Державны ансамблѣ: спѣванкы и танця НКР (1958), Арцахи баликнер (1992); Державный камерный хор Вараракн (1990). Каждорочно ся одбывать меджинародный фестивал класичной музикы Тнджре (од року 2010).[8]

Типовый арменскый коверець

Обывательство[едітовати | едітовати жрідло]

Рок Армены Азербанджанцѣ[9] Иншы Довъедна
Особ % Особ % Особ %
1897[10] 628 42.0 442 29.6 425 28.4 1,495
1926[11] 2,724 85.4 343 10.8 122 3.8 3,189
1939[11] 9,079 86.8 672 6.4 708 6.8 10,459
1959[11] 17,640 89.5 1,143 5.8 920 4.7 19,703
1970[11] 26,684 88.1 2,762 9.1 847 2.8 30,293
1979[11] 33,898 87.0 4,303 11.0 747 2.0 38,948
2005[12] 49,848 99.7 2 0.0 136 0.3 49,986
2010[13] 52,900 52,900
2015[14] 55,309 55,309
2021[15] 75,000 75,000

Жерела и одказы[едітовати | едітовати жрідло]

Референции[едітовати | едітовати жрідло]

  1. Хыбна цітація: Хыба в таґу <ref>; цітації означеной az не є доданый жаден текст
  2. Хыбна цітація: Хыба в таґу <ref>; цітації означеной nkr не є доданый жаден текст
  3. 3,0 3,1 ARTSAKH IN FIGURES 2020. Archived from the original on 2021-12-03. https://web.archive.org/web/20211203160547/http://stat-nkr.am/files/publications/2020/Artsakhy_tverov_2020.pdf. [перевірено 2023-007-03]. 
  4. Encyclopedia Britannica
  5. Payaslian, Simon. The History of Armenia: From the Origins to the Present. New York: Palgrave Macmillan, 2008. p. 174. ISBN 978-0-230-60858-0. англ.
  6. Panossian, Razmik. The Armenians: From Kings And Priests to Merchants And Commissars. New York: Columbia University Press, 2006. p. 211. ISBN 0-231-13926-8. англ.
  7. Hewsen, Robert H. Armenia: A Historical Atlas. Chicago: University of Chicago Press, 2001. p. 265. ISBN 0-226-33228-4. англ.
  8. 8,0 8,1 8,2 8,3 Баранчиков Е. В.
  9. Спомянуты яко "Магомедане" под роком 1897 и "Туркотатары" под роком 1926
  10. Troinitsky, N. A. (1905) (по ru). Населенные места Российской империи в 500 и более жителей с указанием всего наличного в них населения и числа жителей преобладающих вероисповеданий, по данным первой всеобщей переписи населения 1897 г.. Saint Petersburg: Tipografiya Obshchestvennaya polza. pp. 32. Archived from the original on 10 August 2022. https://web.archive.org/web/20220810153601/https://www.prlib.ru/item/428670. 
  11. 11,0 11,1 11,2 11,3 11,4 население нагорно-карабахской республики. Archived from the original on 16 September 2011. https://web.archive.org/web/20110916085723/http://www.ethno-kavkaz.narod.ru/rnkarabax.html. 
  12. De facto and De Jure Population by Administrative Territorial Distribution and Sex Archived on 2 March 2011 Census in NKR, 2005. The National Statistical Service of Nagorno-karabakh Republic
  13. [1] Archived on 29 September 2015 Statistics in NKR, 2010. The National Statistical Service of Nagorno-Karabakh Republic
  14. Table 1.6 NKR urban and rural settlements grouping according to de jure population number. Population Census 2015. http://stat-nkr.am/files/publications/2016/Mardahamar_2015_eng/CHAPTER%20%202/1_6.pdf. 
  15. Karen Khachatryan (13 August, 2021). Drought leads to “unprecedented” water crisis in Stepanakert city. https://armenpress.am/eng/amp/1060676. [перевірено 2023-07-05]. англ.