Германска демократична република: Роздїлы міджі ревізіями
нова статья |
доповнѣня |
||
Рядок 36: | Рядок 36: | ||
| počet obyvateľov poznámka = (подля списованя з 1. януара 1971) |
| počet obyvateľov poznámka = (подля списованя з 1. януара 1971) |
||
| jazyky = [[нїмецькый язык|нѣмецкый]] |
| jazyky = [[нїмецькый язык|нѣмецкый]] |
||
| národnostné zloženie = [[ |
| národnostné zloženie = [[Нѣмцѣ]] |
||
| náboženstvo = |
| náboženstvo = |
||
| štátne zriadenie = [[Людова демокрация|людово-демократична]] [[република]] |
| štátne zriadenie = [[Людова демокрация|людово-демократична]] [[република]] |
||
Рядок 45: | Рядок 45: | ||
}} |
}} |
||
'''Германска демократична република''', курто '''ГДР''', бесѣдно ''Восточны Нѣмцѣ'', {{Реф-инфо|[[Нїмецькый язык|нѣм.]]}} ''Deutsche Demokratische Republik'', курто ''DDR'' — была [[Социализм|социалистична]] (респективно до року 1968 [[Людова демокрация|людово-демократична]]) держава во восточной части нынѣшной [[Германия|Германии]], котра екзистовала в рокох 1949-1990. |
'''Германска демократична република''', курто '''ГДР''', бесѣдно ''Восточны Нѣмцѣ'', {{Реф-инфо|[[Нїмецькый язык|нѣм.]]}} ''Deutsche Demokratische Republik'', курто ''DDR'' — была [[Социализм|социалистична]] (респективно до року 1968 [[Людова демокрация|людово-демократична]]) держава во восточной части нынѣшной [[Германия|Германии]], котра екзистовала в рокох 1949-1990. |
||
На територии ГДР быв анклав [[Западный Берлин]], котрый мав шпециалный политичный статус.<ref name="УСЭС">УСЭС, том 1, сс. 403-405.</ref> |
|||
{{Статья в роботѣ|[[Хоснователь:Igor Kercsa|Igor Kercsa]] ([[Діскузія з хоснователём:Igor Kercsa|діскузія]]) 22:45, 13 юнія 2018 (CEST)}} |
|||
==Административный и политичный устрой== |
|||
Административно складовала ся зоз 14 округох и главного города, прировнаного ку округови. Высшый орган влады ''Народна палата'', выберана на 5 рокы. Меджи сесиями ей функции, переберать ''Державна Рада'', выбрана ''Народнов палатов''. Высшый выконный — орган ''Рада Министрох''.<ref name="УСЭС"/> |
|||
==Територия== |
|||
[[File:Soviet Sector Germany.png|thumb|left|На основѣ повойнового договора ([[Потсдамска конференция]]), побѣдникы окуповали Германию на запад од [[Линия Одра-Ниса|Одры и Нисы]], де пак вытворили ся двѣ окремы державы. '''''Свѣтлосѣра''''': територии забраны на хосен [[Польща|Польщи]] и [[СССР]];<br>'''''темносѣра''''': Западна Германия (складена з америцкой, британской и французской окупачных зон, там належав и [[Западный Берлин]]);<br>'''''червена''''': Восточна Германия (совѣтска окупачна зона).]] |
|||
==Жерела и одказы== |
==Жерела и одказы== |
||
* УСЭС: Украинский советский энциклопедический словарь в трех томах. / Кудрицкий А.В. и др. (ред.). Главная редакция Украинской Советской Энциклопедии им. М.П. Бажана. К., 1988. Том 1. ISBN 5-88500-001-8. |
|||
== Референции == |
== Референции == |
||
{{reflist}} |
{{reflist}} |
||
{{Переклад|sk|Nemecká demokratická republika|0|en|East Germany|0}} |
|||
[[Катеґорія:Бывшы штаты]] |
[[Катеґорія:Бывшы штаты]] |
Ревізія 22:45, 13 юнія 2018
Германска демократична република Deutsche Demokratische Republik
| |||||||
Гимна: Auferstanden aus Ruinen | |||||||
Гесло: „Proletarier aller Länder, vereinigt Euch!“ (Пролетарѣ вшиткых крайох, спойте ся!) | |||||||
География
| |||||||
Розлога
|
108 333 km²
| ||||||
Обывательство | |||||||
Число
|
17 068 318 (подля списованя з 1. януара 1971)
| ||||||
Народностне зложѣня
|
|||||||
Державна организация | |||||||
Форма влады
|
|||||||
восточнонѣмецка марка (DDM)
| |||||||
Взник
|
|||||||
Заник
|
|||||||
|
Германска демократична република, курто ГДР, бесѣдно Восточны Нѣмцѣ, нѣм. Deutsche Demokratische Republik, курто DDR — была социалистична (респективно до року 1968 людово-демократична) держава во восточной части нынѣшной Германии, котра екзистовала в рокох 1949-1990.
На територии ГДР быв анклав Западный Берлин, котрый мав шпециалный политичный статус.[1]
Сторона в данном часѣ е активно редагована участником Igor Kercsa (діскузія) 22:45, 13 юнія 2018 (CEST). Будьте добры, не пробуйте ту жадны змѣны, покля не выгасне тото варованя.
В иншом припадѣ можуть настати конфликты редагованя. Варованя не мать держати сторону веце як два днѣ. |
Административный и политичный устрой
Административно складовала ся зоз 14 округох и главного города, прировнаного ку округови. Высшый орган влады Народна палата, выберана на 5 рокы. Меджи сесиями ей функции, переберать Державна Рада, выбрана Народнов палатов. Высшый выконный — орган Рада Министрох.[1]
Територия
Жерела и одказы
- УСЭС: Украинский советский энциклопедический словарь в трех томах. / Кудрицкий А.В. и др. (ред.). Главная редакция Украинской Советской Энциклопедии им. М.П. Бажана. К., 1988. Том 1. ISBN 5-88500-001-8.
Референции
Тоты даны суть часточно або цалком основаны на перекладах статей Nemecká demokratická republika на словеньскій Вікіпедії a East Germany на анґліцькій Вікіпедії.