Юрай Трановскый

Матеріал з Вікіпедія
Юрай Трановскый
Georgius Tranoscius лат.
ПсевдонімTranoscius

Славянскый Лутер
Чинность евангелицкый фарарь и набоженскый писатель
Сфера administration and management of the church, теология, церковна музика
Уроджѣня марца 27, 1592(1592-03-27)
Чешин, Австрийска империя
Упокоеня мая 29, 1637 (45 р.)
Липтовскый Микулаш, Мадярске кральовство
Похованя Липтовскый Микулаш
Ошкола Університет Мартіна ЛютераEdit this on Wikidata
Язык творов Чеськый
Magnum Opus
Cithara Sanctorum
 Юрай Трановскый на Вікіскладѣ
VIAF:67268111; GND:119086328; LCCN:n81149891; FAST:84492; BHS:20213; NLKR/NLC:jk01140274;

Юрай Трановскый, лат. Georgius Tranoscius, званый славянскым Лутером,[1]27. марец 1592, Чешин, Австрийска империя — † 29. май 1637, Липтовскый Микулаш, Мадярске кральовство — евангелицкый фарарь и набоженскый писатель.

Живот[едітовати | едітовати жрідло]

Родина Юрая Трановского походила з Трановиць (около 4 км од Чешина, днесь Чешска република), де его прадѣдо Адам быв старостом. Аж его отець, Валентин, переселив ся до Чешина, де быв ремеселником.

Юрай Трановскый учив ся в Чешинѣ, пак в в долнолужицком Губинѣ, поморском Колобжегу, наконець а универзитѣ во Виттембергу (1607–1611). Аугсбургскый евангелицкый священик в Празѣ, пак в Голешовѣ, наконец од року 1615 — фарарь во Валашском Меджирѣчу на Моравѣ. В року 1625 мусѣв лишити фару через преслѣдованя его вѣры и одышов на фару до Бѣлска в Шлезии, де го покликав мадярскый велможа Ян Суньог. в року 1627 через далшы преслѣдованя одышов на позваня грофа Гашпара Иллешгази до Словакии.[2] Ту быв капланом на замку Орава, наконець ороку 1631 до смерти священиком в Липтовском Микулашу.

Творба[едітовати | едітовати жрідло]

Екслибрис Трановского зоз его миниатурным портретом

Писав по чешскы и словацкы переважно духовны пѣснѣ, котры складовав сам або товмачив з нѣмецкого и польского. Его найвекшым дѣлом стала ся Cithara sanctorum, котра, доповньована далшыма словацкыма писателями, доднесь зоставать найвеце любеным спѣвником словацкых лутеранох.[3][4]

По чешскы[едітовати | едітовати жрідло]

  • Konffessí Augšpurská – переклад основ Аугсбургской конфесии з року 1530; Оломоуц 1620.
  • Phiala odoramentorum – молитвеник; 1635.
  • Cithara sanctorum[5] – зборник духовных спѣванок, познатый яко Tranoscius.[4] Перве выданя (1636) обсяговало текст и музику 412 спѣванок, з котрых над 150 переклав або склав сам Трановскый. Тот спѣвник быв доста часто выдаваный и доповньованый, в конци XIX. стороча мав уже около 1200 спѣванок. Быв выданым найменше 215 разы. Хосновав ся в евангелицкых церквах в чешскых землях и на Словаках и доднесь поуживають го словацкы евангелици на Дольной земли (в Мадярщинѣ и Войводинѣ).

По латинскы[едітовати | едітовати жрідло]

  • Odarum sacrarum sive hymnorum libri IIIБжег 1629 зборник 150 латинскых од. Ку зборнику доданый авторов вершованый животопис „Coronis ad posteritatem" (Заключне слово ку потомкам) и полемична статья „Disertatio de christiano-gentilismo“.

Жерела и одказы[едітовати | едітовати жрідло]

  • Ottův slovník naučný. Illustrovaná encyklopaedie obecných vědomostí. Díl 25. Vyd. J. Otto. V Praze, 1888–1909. С. 647.
  • Podręczna Encyklopedia Kościelna (opracowana pod kierunkiem ks: ks Stan. Galla, Jana Niedzielskiego, Henr. Przczdzłeckiego, Ant. Szlagowskiego, Ant. Tauera i redaktora ks Zygm. Chelmlcklego). Tt. 39-40. Wydawnictwo biblioteki dzieł chrześcijańskich. Warszawa, 1914. С. 288.
  • Révai nagy lexikona. 18. köt. Révai Testvérek Irodalmi Intézet Részvénytársaság, Budapest, 1925. С. 452.
  • Juraj Tranovský: Cithara sanctorum (по словацкы). Zlatý fond denníka SME. https://zlatyfond.sme.sk/autor/196/Juraj-Tranovsky. [перевірено 2019-09-16]. 

Референции[едітовати | едітовати жрідло]

  1. Podręczna Encyklopedia Kościelna, том 25, с. 647
  2. Ottův slovník naučný.
  3. Révai nagy lexikona.
  4. 4,0 4,1 Juraj Tranovský: Cithara sanctorum
  5. Apocv. Pjſne Duchownj Staré y Nowé Kterychž Cyrkew Kreſtanſká pri Weyročnjch Slawnoſtech a Památkách Jakož y wewſſelikých potrebách ſwých obecnich yobwzlaſtnijch proſpechem mnohým uživá: Knimžto pridaný gsau Pjſne Dr. M. Luthera wſſecky z Nnemecké reči do naſſi Slowanſké Preložené

Тоты даны суть часточно або цалком основаны на перекладах статей Jiří Třanovský на чеській Вікіпедії a Jerzy Trzanowski на польскій Вікіпедії.