Ґерманьскы языкы

Матеріал з Вікіпедія
Ґерманьскы языкы
Говорить ся ним в Северна, Западна і Централна Европа, Анґлоамеріка, Океанія і Австралія, южна Африка.
Цалково говорцїв ~550 млн.
Языкова родина Індоевропска
  • Ґерманьскы языкы
Языковы коды
ISO 639-1 Не є
ISO 639-2 gem
ISO 639-3
  Штаты, в котрых материньскым языком векшины жытелїв є ґерманьскый язык
  Штаты, в котрых ґерманьскый язык є державным, айбо не першорядным

Ґерманьскы языкы — конарь індоевропской родины. Общій предок вшыткых языкôв того конаря — праґерманьскый (общоґерманьскый) язык, котрым говорили приближно в серединї 1. тісячроча п.н.е. в Севернôй Европі. Праґерманьскый язык і ёго потомкы ся характерізують істыма унікатныма языковыма знаками, як то зміна согласных, знама як закон Ґрімма. Майпошырены ґерманьскы языкы суть анґліцькый і нїмецькый — материньскы языкы 300—400 і веце як 100 міліонôв людей в тôм порядку. Иншы росшырены языкы ґрупы суть голандчіна з 23 міліонами і афріканчіна з веце як 6 міліонами родженых говорцьôв; северогерманьскы языкы, враховано норчіны, данчіны, шведчіны, ісландчіны і фаєрчіны, котры вєдно мають приближно 20 міліонôв родженых говорцьôв.

Класіфікація ґерманьскых языкôв і діалектôв[едітовати | едітовати жрідло]

Западоґерманьскы языкы
  Голандьскый
  Нижнёнїмецькый
  Середнёнїмецькый
  Верхнёнїмецькый
  Анґліцькый
  Фрізькый
Североґерманьскы языкы
  Выходоскандінавскы
  Западоскандінавскы
  Лінія, роздїлююча северны і выходны ґерманьскы языкы

Ґерманьскы языкы ся дїлять на три ґрупы: северну, западну і выходну.

Западоґерманьскы языкы[едітовати | едітовати жрідло]

Анґло-фрізькы языкы:
Анґліцька ґрупа:

Фрізька ґрупа:

Нижнёфранконьскы языкы:

Нижнёнїмецькы языкы:

Верхнёнїмецькы языкы:

* діскутована класіфікація, поз. Ломбардьскый язык.

Североґерманьскы языкы[едітовати | едітовати жрідло]

Выходоґерманьскы языкы[едітовати | едітовати жрідло]

Писмо[едітовати | едітовати жрідло]

Найстаршы свідчіня ґерманьскых языкôв — ґерманьскы імена, записаны в 1. сторочу Тацітом. Найстарша памнятка ґерманьского писма — напис на Неґовскôй гелмі (2. стороча пне.). Приближно в 2. сторочу ся обявив старшый футарк, рання форма рунічного алфавіту. Ґотьскый язык ся записовав ґотьскым алфавітом, створеным єпіскопом Вулфілов про переложіня Біблії в 4. сторочу. Пак, хрістіанскы священикы і монахы, котры окрем ґерманьскых языкôв говорили і писали латинчінов, зачали писати по ґерманьскы управеныма латиньскыма буквамы. Окрем штандартного латиньского алфавіту, много ґерманьскых языкôв хоснують буквы з діакрітіков (Å, Ä, Ö, Ü), модіфікованы буквы (ß, IJ, Ø, Æ, Ð), латинізованы руны (Þ).

Історія[едітовати | едітовати жрідло]

Експансія ґерманьскых племен з 750. року п.н.е. до 1. рік н.е.:
   Поселїня перед 750. р. п.н.е.
   Новы поселїня до 500. р. п.н.е.
   Новы поселїня до 250. р. п.н.е.
   Новы поселїня до 1. р. н.е.

Вшыткы ґерманьскы языкы повстали з праґерманьского языка, обєдиненых звуковыма змінами як то закон Ґрімма ці закон Вернера. Законы зачали дїяти приближно в 500. роцї пне., окрем того екзістовали иншы общі іновації, подля котрых праґерманьска языкова сполочность іщі была єдинов у бронзову добу.

Іщі з першых свідчінь ся ґерманьскы языкы дїлять на три ґрупы: западну, выходну і северну. Їх одношіня тяжко ся дає зістити протоже рунічны памняткы суть малоінформатівны, а ґерманьскы языкы міґрачного періода суть дуже подобны. Наприклад, ломбардьскый язык 6. стороча годен быв быти поводом северо- ці выходоґерманьскым языком перед тим, як быв асімілованый западныма ґерманцями, кідь ся Ломбарды всїли на Лабе.

Найстаршый звязаный ґерманьскый текст є ґотьскоє переложіня Нового Завіту з 4. стороча. Екзістують ранны тексты по давнофраньскы (5. стороча), давноверхнёнїмецькы (слова і речіня з 6. стороча, звязаны тексты з 9. стороча і давноанґліцькы (звязаны тексты з 10. стороча).

Довшы рунічны написы суть захованы з 8. і 9. стороч, довшы тексты латиніков — з 12. стороча (напр. Книга о Ісландянах), а дакотра скалдічна поезія — аж з 9. стороча.

До конця міґрачного періоду (~7. стороча) выходоґерманьскы языкы выгынули. Бурґундцї, Ґоты і Вандалы ся асіміловали межи їх сусїдами. Приближно до 10. стороча ґерманьскы языкы вже были доста далекыма, жебы їх носителї ся тяжко межи собов розуміли.

В Середовіку западоґерманьскы языкы были силно роздїлены. Островный анґліцькый язык ся розвивав одокремлено. З другого боку, контіненталны ґерманьскы языкы были роздїлены верхнёнїмецькым пересуваням согласных. Доднесь роздїл став омного бівшым — од найвысшоалеманьского конаря на югу до северонижнёсаського діалекту на северї. Хоць обидва суть поважованы за варіанты нїмчіны, їх дуже тяжко назвати взаємнозрозумілыма. З другого боку, североґерманьскы языкы ся лишили май єдиныма — контіненталны североґерманьскы языкы суть взаємнозрозумілы і доднеська.

Знакы[едітовати | едітовати жрідло]

Поровнованя словника[едітовати | едітовати жрідло]

Дакотры з слов в тôй таблічцї змїнили своє історічноє значіня. Наприклад, анґліцьке слово starve значіть «голодовати», а ёго вшыткы коґнаты (покровны слова), наприклад, нїм. sterben значать «мерти». 

Переложіня (Русинчіна) Анґлічтіна Шкотчіна Зап. фрізштіна Афріканчіна Голандчіна Голандчіна (Лімбурзька) Нижня нїмчіна Нижня нїмчіна (Гронінген) Середня нїмчіна (Луксембурчіна) Нїмчіна Ґотчіна Ісландчіна Фаєрчіна Шведчіна Данчіна Норчіна (Букмол) (Норчіна (Ніношк)
ябко apple aiple apel appel appel appel Appel Abbel Apel Apfel aplus epli epli[1] äpple æble eple eple
доска board buird board bord bord bórdj/telleur Boord Bred Briet Brett[2] baúrd borð borð bräde bord brett brett
бук beech beech boeke beuk beuk beuk Boeoek / Böök Beukenboom Bich Buche bōka/-bagms beyki bók(artræ) bok bøg bok bok / bøk
книга book beuk boek boek boek book Book Bouk Buch Buch bōka bók bók bok bog bok bok
груди breast breest boarst bors borst boors Bost Bôrst Broscht Brust brusts brjóst bróst / bringa bröst bryst bryst bryst
бурый brown broun brún bruin bruin broen bruun broen brong braun bruns brúnn brúnur brun brun brun brun
день day day dei dag dag daag Dag Dag Do Tag dags dagur dagur dag dag dag dag
мертвый dead deid dea dood dood doed doot dood dout tot dauþs dauður deyður död død død daud
вмерти die (starve) dee stjerre sterf sterven stèrve starven / döen staarven stierwen sterben diwan deyja doyggja døy / starva
доста enough eneuch genôch genoeg genoeg genóg noog genog genuch genug ganōhs nóg nóg/nógmikið nog nok nok nok
перст finger finger finger vinger vinger veenger Finger Vinger Fanger Finger figgrs fingur fingur finger finger finger finger
дати give gie jaan gee geven geve geven geven ginn geben giban gefa geva ge / giva give gi gje(va)
скло glass gless glês glas glas glaas Glas Glas Glas Glas glas glas glas glas glass glas
золото gold gowd goud goud goud goud / góldj Gold Gold Gold gulþ gull gull guld / gull guld gull gull
добрый good guid gód goed goed good goot goud gutt gut gōþ(is) góð(ur) / gott góð(ur) / gott god god god god
рука hand haund hân hand hand hand Hand Haand Hand Hand handus hönd hond hand hånd hånd hand
голова head heid holle hoof[3] / kop[4] hoofd / kop[4] kop[4] Kopp[4] Heufd / Kop[4] Kopp[4] Haupt / Kopf[4] háubiþ höfuð høvd / høvur huvud hoved hode hovud
высокый high heich heech hoog hoog hoeg hoog hoog / höch héich hoch háuh hár høg / ur hög høj høy / høg høg
домôв home hame hiem heim / tuis[5] heem, heim / thuis[5] thoes[5] Tohuus[5] Thoes[5] Heem Heim háimōþ heim heim hem hjem hjem / heim heim
гак hook / crook heuk hoek haak haak haok Haak Hoak Krop / Kramp Haken kramppa haki / krókur krókur / ongul hake / krok hage / krog hake / krok hake / krok
хыжа house hoose hûs huis huis hoes Huus Hoes Haus Haus hūs hús hús hus hus hus hus
много many mony mannich / mennich baie / menige menig minnig Mennig Ìnde manch manags margir mangir / nógvir många mange mange mange
місяць moon muin moanne maan maan maon Maan Moan Mound Mond mēna máni / tungl máni måne måne måne måne
нôч night nicht nacht nag nacht nach Nach / Nacht Nacht Nuecht Nacht nótt nótt nátt natt nat natt natt
нїт no (nay) nae nee nee nee(n) nei nee nee / nai nee(n) nee / nein / nö nei nei nej / nä nej / næ nei nei
старый old (айбо: elder, eldest) auld âld oud oud aajt (старый) / gammel (гнилый) oolt / gammelig old / olleg aalt alt sineigs gamall (айбо: eldri, elstur) / aldinn gamal (айбо: eldri, elstur) gammal (айбо: äldre, äldst) gammel (айбо: ældre, ældst) gammel (айбо: eldre, eldst) gam(m)al (айбо: eldre, eldst)
єден one ane ien een een ein een aine een eins áins einn ein en en en ein
унця ounce unce ûns ons ons óns Ons Onze Unze unkja únsa únsa uns unse unse unse / unsa
снїг snow snaw snie sneeu sneeuw sjnie Snee Snij / Snèj Schlue Schnee snáiws snjór kavi / snjógvur snö sne snø snø
камінь stone stane stien steen steen stein Steen Stain Steen Stein stáins steinn steinur sten sten stein stein
тамто that that dat daardie / dit dat / die dat / tot dat / dit dat / dij dat das þata það tað det det det det
два two / twain twa twa twee twee twie twee twij / twèje zoo / zwou / zwéin zwei/zwo twái tveir / tvær / tvö tveir / tvey / tvær / tvá två to to to[6]
ко who wha wa wie wie wee wokeen wel wien wer Ƕas / hwas hver hvør vem hvem hvem kven
червик worm wirm wjirm wurm worm weurm Worm Wörm Wuerm Wurm maþa maðkur / ormur maðkur / ormur mask / orm [7] orm makk / mark / orm  [7] makk/mark/orm[7]
Переложіня (Русинчіна) Анґлічтіна Шкотчіна Зап. фрізштіна Афріканчіна Голандчіна Голандчіна (Лімбурзька) Нижня нїмчіна Нижня нїмчіна (Гронінген) Середня нїмчіна (Луксембурчіна) Нїмчіна Ґотчіна Ісландчіна Фаєрчіна Шведчіна Данчіна Норчіна (Букмол) Норчіна (Ніношк)
  1. Коґнат значіть «крумпля». Ябко є súrepli.
  2. Brett ся хоснує на юзї, Bord — додаточно на северї
  3. Теперь ся хоснує лем у зложеных словах як hoofpyn (головна бôль) і метафорічно, як hoofstad (головне місто).
  4. 4,0 4,1 4,2 4,3 4,4 4,5 4,6 Пожычка з латинчіны.
  5. 5,0 5,1 5,2 5,3 5,4 Зо зложеной фразы, котра приближно значіть «домови»
  6. В діалектах tvo / två / tvei (м) / tvæ (ж) / tvau (с).
  7. 7,0 7,1 7,2 Коґнат orm обычайно значіть «гад».