Поляци: Роздїлы міджі ревізіями

Матеріал з Вікіпедія
Вилучено вміст Додано вміст
Igor Kercsa (діскузія | приспівкы)
доповнѣня
Igor Kercsa (діскузія | приспівкы)
доповнѣня
Рядок 3: Рядок 3:
|image= [[Файл:Blank300.png|279px]]<br/>[[Файл:Nikolaus Kopernikus.jpg|84px]][[Файл:Thaddeus Kosciuszko.jpg|60px]][[Файл:Eugène Ferdinand Victor Delacroix 043.jpg|62px]][[Файл:Mariecurie.jpg|64px]]<br/>[[Файл:Jozef Pilsudski1.jpg|70px]][[Файл:JohannesPaulII.jpg|68px]][[Файл:Andrzej Wajda by Kubik.JPG|72px]][[Файл:Lech Wałęsa prezydent RP.jpg|65px]]<!-- образок, колаж або табло -->
|image= [[Файл:Blank300.png|279px]]<br/>[[Файл:Nikolaus Kopernikus.jpg|84px]][[Файл:Thaddeus Kosciuszko.jpg|60px]][[Файл:Eugène Ferdinand Victor Delacroix 043.jpg|62px]][[Файл:Mariecurie.jpg|64px]]<br/>[[Файл:Jozef Pilsudski1.jpg|70px]][[Файл:JohannesPaulII.jpg|68px]][[Файл:Andrzej Wajda by Kubik.JPG|72px]][[Файл:Lech Wałęsa prezydent RP.jpg|65px]]<!-- образок, колаж або табло -->
|image_caption = <center><small>[[Миколай Коперник|М. Коперник]], [[Тадеуш Косцюшко|Т. Косцюшко]], [[Фредерик Шопен|Ф. Шопен]], [[Мария Склодовска|М. Кюри]],<br>[[Юзеф Пилсудски|Ю. Пилсудски]], [[Папа Йоан Павел ІІ.|К. Войтылла]], [[Анджей Вайда|А. Вайда]], [[Лех Валенса|Л. Валенса]]</small></center>
|image_caption = <center><small>[[Миколай Коперник|М. Коперник]], [[Тадеуш Косцюшко|Т. Косцюшко]], [[Фредерик Шопен|Ф. Шопен]], [[Мария Склодовска|М. Кюри]],<br>[[Юзеф Пилсудски|Ю. Пилсудски]], [[Папа Йоан Павел ІІ.|К. Войтылла]], [[Анджей Вайда|А. Вайда]], [[Лех Валенса|Л. Валенса]]</small></center>
|population = 52,522 млн.<ref name=PolGUS/><!-- сумарна популация -->
|population = 52,522 млн.<ref name=PolGUS/><!-- сумарна популация --><ref name=PolDias>„It is estimated that some 16 million Poles and people of Polish descent live in at least seventy-nine countries outside of Poland (Kubiak and Slany 1999)”. [w:] Matthew J. Gibney, Randall Hansen. Immigration and asylum: from 1900 to the present: Tom 1. 2005, s. 477.</ref>
|region1 = [[США]]<!-- регион -->
|region1 = [[США]]<!-- регион -->
|pop1 = 5,6 млн<!-- популация в регионѣ -->
|pop1 = 5,6 млн<!-- популация в регионѣ -->
Рядок 15: Рядок 15:
|languages = <center>[[Польскый язык|польскый]]<center/><!-- языкы -->
|languages = <center>[[Польскый язык|польскый]]<center/><!-- языкы -->
|religions = [[Римокатолицька церьков|римокатолици]], [[Протестантство|протестанты]], [[Православна церьков|православны]] и др.<!-- вѣры -->
|religions = [[Римокатолицька церьков|римокатолици]], [[Протестантство|протестанты]], [[Православна церьков|православны]] и др.<!-- вѣры -->
|related = <center>[[Словаци]], [[Чехы]]<center/><!-- сродникы -->
|related = <center>[[Лужичане]], [[Словаци]], [[Чехы]]<center/><!-- сродникы -->
|footnotes = <!-- зазначкы -->
|footnotes = <!-- зазначкы -->
}}
}}
Рядок 21: Рядок 21:
– wyniki spisu ludności i mieszkań 2011 [https://stat.gov.pl/cps/rde/xbcr/gus/Przynaleznosc_narodowo-etniczna_w_2011_NSP.pdf <small>''Доступно онлайн''</small>]</ref>
– wyniki spisu ludności i mieszkań 2011 [https://stat.gov.pl/cps/rde/xbcr/gus/Przynaleznosc_narodowo-etniczna_w_2011_NSP.pdf <small>''Доступно онлайн''</small>]</ref>


Польска диаспора в иншых 79 державах, подля розличных жерел, чинить 13–16&nbsp;млн особ<ref>„A large diaspora of between 13 million and 15 million people of Polish origin overseas”, [w:] Bureau of National Affairs. International trade reporter: Current reports: Tom 7. [[1990]]. s. 132.</ref><ref>„It is estimated that some 16 million Poles and people of Polish descent live in at least seventy-nine countries outside of Poland (Kubiak and Slany 1999)”. [w:] Matthew J. Gibney, Randall Hansen. Immigration and asylum: from 1900 to the present: Tom 1. 2005, s. 477.</ref>
Польска диаспора в иншых 79 державах, подля розличных жерел, чинить 13–16&nbsp;млн особ<ref>„A large diaspora of between 13 million and 15 million people of Polish origin overseas”, [w:] Bureau of National Affairs. International trade reporter: Current reports: Tom 7. [[1990]]. s. 132.</ref><ref name=PolDias/>


==История==
==История==
Польска нация формовала ся зачавши од [[XIV. стороча|14.]]–[[XV. стороча|15. стороча]], коли польскы землѣ злучили ся в державу, в ходѣ одпору германской експансии. Процес консолидации компликовав ся трьома роздѣлами польскых земель (1772, 1793, 1795) меджи [[Российска империя|Россиев]], [[Австрийска империя|Австриев]] и [[Кральовство Пруссия|Пруссиев]]. Напротив, рост промысла и урбанизации в [[XIX. стороча|19. сторочу]] и створѣня независимой державы по [[Перва свѣтова война|Первой свѣтовой войнѣ]] вели ку етничной реинтеграции.<ref name="НиРМ"/>
Польска нация формовала ся зачавши од [[XIV. стороча|14.]]–[[XV. стороча|15. стороча]], коли польскы землѣ злучили ся в державу, в ходѣ одпору германской експансии. Процес консолидации компликовав ся трьома роздѣлами польскых земель (1772, 1793, 1795) меджи [[Российска империя|Россиев]], [[Австрийска империя|Австриев]] и [[Кральовство Пруссия|Пруссиев]]. Напротив, рост промысла и урбанизации в [[XIX. стороча|19. сторочу]] и створѣня независимой державы по [[Перва свѣтова война|Первой свѣтовой войнѣ]] вели ку етничной реинтеграции. В польском самоусвѣдомлѣню ключову роль мали народно-ослободительны повстаня (1794, 1830–1831, 1846, 1848, 1863–1864).<ref name="НиРМ"/>


==Етничны групы==
[[File:Museum of Pieniny National Park (14).jpg|thumb|280px|<center>Гуралска хлопска людова ноша</center>]]
Розличны природны условия и историчны долѣ привели ку тому, же доднесь ся заховала шпецифика и даяка мѣра выокремлѣня дакотрых етничных груп, як напримѣр ''Гуралѣ''.<ref name="НиРМ"/>


==Жерела и одказы==
==Жерела и одказы==
* Ганцкая О. А.: Поляки. //Народы и религии мира: Энциклопедия / Гл. ред. В. А. Тишков, Редкол.: О. Ю. Артемова, С. А. Арутюнов, А. Н. Кожановский и др. — М.: Большая Российская энциклопедия, 1999. - 928 с: ил. {{ISBN| 5-85270-155-6}} Сс. 431–426.
* Ганцкая О. А.: Поляки. //Народы и религии мира: Энциклопедия / Гл. ред. В. А. Тишков, Редкол.: О. Ю. Артемова, С. А. Арутюнов, А. Н. Кожановский и др. — М.: Большая Российская энциклопедия, 1999. - 928 с: ил. {{ISBN| 5-85270-155-6}} Сс. 421–426.
* Przynależność narodowo-etniczna ludności
* Przynależność narodowo-etniczna ludności
– wyniki spisu ludności i mieszkań 2011 [https://stat.gov.pl/cps/rde/xbcr/gus/Przynaleznosc_narodowo-etniczna_w_2011_NSP.pdf <small>''Доступно онлайн''</small>]
– wyniki spisu ludności i mieszkań 2011 [https://stat.gov.pl/cps/rde/xbcr/gus/Przynaleznosc_narodowo-etniczna_w_2011_NSP.pdf <small>''Доступно онлайн''</small>]
Рядок 36: Рядок 39:


[[Катеґорія:Народы і етніка]]
[[Катеґорія:Народы і етніка]]
{{Статья в роботѣ|[[Хоснователь:Igor Kercsa|Igor Kercsa]] ([[Діскузія з хоснователём:Igor Kercsa|діскузія]]) 21:04, 14 апріля 2019 (CEST)}}

Ревізія 10:35, 15 апріля 2019

Поляци
Polacy


М. Коперник, Т. Косцюшко, Ф. Шопен, М. Кюри,
Ю. Пилсудски, К. Войтылла, А. Вайда, Л. Валенса
Популация
52,522 млн.[1][2]
Регионы зо значнов популациов
США 5,6 млн [3]
Германия 1,5 млн [3]
Франция 1,0 млн [3]
Языкы
польскый
Религия

римокатолици, протестанты, православны и др.

Близкы етничны групы
Лужичане, Словаци, Чехы

Поля́ци поль. Polacy — западнославянскый народ, основне обывательство Польщи (94,83 % обывательства державы, або 36 522 тысячѣ особ).[1]

Польска диаспора в иншых 79 державах, подля розличных жерел, чинить 13–16 млн особ[4][2]

История

Польска нация формовала ся зачавши од 14.15. стороча, коли польскы землѣ злучили ся в державу, в ходѣ одпору германской експансии. Процес консолидации компликовав ся трьома роздѣлами польскых земель (1772, 1793, 1795) меджи Россиев, Австриев и Пруссиев. Напротив, рост промысла и урбанизации в 19. сторочу и створѣня независимой державы по Первой свѣтовой войнѣ вели ку етничной реинтеграции. В польском самоусвѣдомлѣню ключову роль мали народно-ослободительны повстаня (1794, 1830–1831, 1846, 1848, 1863–1864).[3]

Етничны групы

Гуралска хлопска людова ноша

Розличны природны условия и историчны долѣ привели ку тому, же доднесь ся заховала шпецифика и даяка мѣра выокремлѣня дакотрых етничных груп, як напримѣр Гуралѣ.[3]

Жерела и одказы

  • Ганцкая О. А.: Поляки. //Народы и религии мира: Энциклопедия / Гл. ред. В. А. Тишков, Редкол.: О. Ю. Артемова, С. А. Арутюнов, А. Н. Кожановский и др. — М.: Большая Российская энциклопедия, 1999. - 928 с: ил. ISBN 5-85270-155-6 Сс. 421–426.
  • Przynależność narodowo-etniczna ludności

– wyniki spisu ludności i mieszkań 2011 Доступно онлайн

Commons
Commons
Вікісклад має мултімедіалны дата на тему:

Референции

  1. 1,0 1,1 Przynależność narodowo-etniczna ludności – wyniki spisu ludności i mieszkań 2011 Доступно онлайн
  2. 2,0 2,1 „It is estimated that some 16 million Poles and people of Polish descent live in at least seventy-nine countries outside of Poland (Kubiak and Slany 1999)”. [w:] Matthew J. Gibney, Randall Hansen. Immigration and asylum: from 1900 to the present: Tom 1. 2005, s. 477.
  3. 3,0 3,1 3,2 3,3 3,4 Ганцкая О. А.: Поляки.
  4. „A large diaspora of between 13 million and 15 million people of Polish origin overseas”, [w:] Bureau of National Affairs. International trade reporter: Current reports: Tom 7. 1990. s. 132.