Матей Бел
|
Матей Бел | |
|---|---|
| Bél Mátyás-001.jpg | |
| Уроджѣня | 22 марца 1684, 24 марца 1684 Очова |
| Умертя | 29 авґуста 1749 Братїслава |
| Псевдоним | Milownjk Božjho Slowa, Meliboeus, Milownjk Bedliwý, Milownjk Božjch PřiKázánj, Bujdosó Magyarfi |
| Занятя | писатель, історік, теолоґ, поет, филозоф, педагог |
| Горожанство | Мадярьско |
| Членство | Лондонске кральовске общество (1 юній 1738) |
| Религия | лютеранство |
| Вызначны роботы | Notitia Hungariae novae historico-geographica |
| Одзнакы | |
| член Лондонского Кралевского Общества | |
| VIAF:66482984; GND:119315416; LCCN:n84046191; FAST:132981; BNF:120332579; BHS:2321; NLKR/NLC:jn19992000065; OL:OL553307A;
| |
Матей Бел (словен. Matej Bel z Očovej, мад. Bél Mátyás, нїм. Matthias Bel, лат. Matthias Belius; *22. марец 1684, Очова — 29. август 1749, Прешпурк) — ученый, енциклопедиста, историк, филозоф, просвѣтитель, закладатель модерной педагогикы.[1][2]
Писатель, ученый, евангеличный казатель, проминентна постава академичного живота в Мадярском кральовствѣ 18. стороча. З отцьовой стороны быв словацкого походжѣня, а з материной — мадярского. Подля его властных слов быв материнского языка славянского (конкретно словацкого), горожанства мадярского, а школованя нѣмецкого („Lingua Slavus, natione Hungarus, eruditione Germanus“). Вшиткы тоты три языкы знав добрѣ, але творы свои в духу того часу писав по латинскы.[3]
Попри своей педагогичной чинности оддавав ся лингвистицѣ, истории и географии. Его найславнѣйшым твором суть пятитомны Notitia Hungariae historico-geographica (Исторично-землеписны запискы о Мадярщинѣ), котры обсягують вѣдомостѣ з десятьох мадярскых жуп. Окрем того суть цѣнны его лингвистичны роботы. За якость своих робот достав вельо чести од ученых сполочностей в Берлинѣ, Йенѣ, Лондонѣ, Оломоуцу ай Петроградѣ, котры го прияли за свого члена.[3]
Значну часть свого живота пережив в Прешпурку, де меджи роками 1714 аж 1719 быв директором евангеличного лицея, а пак аж до пензии (1748) служив яко нѣмецкый евангеличный пастор.[2][1]
Основны творы
[едітовати | едітовати жрідло]- Forma sacrorum verborum (Halle, 1707)
- Compendium (1713)
- Invitatio ad symbola conferenda dum historia linguae hungaricae libri II…edere parat… (Berolini, 1713)
- Grammatica Latina (Leutschoviae, 1717)
- Rhetorices veteris et novae praecepta (Lipsiae, 1717)
- Institutiones linguac germanicae et slavicae in Hungaria ortu (Leutschoviae, 1718)
- De vetera literatura hunnoscythica exercitatio (Lipsiae, 1718)
- Christophori Cellarii latinitatis probatae et exercitae liber memorialis naturali ordine dispositus (Norimbergae, 1719)
- Flos medicinae scholae Salernitanae (Posonii, 1721)
- Hungariae antiquae et novae prodromus (Norinbergae, 1723)
- Preces christianae (Lipsiae, 1728)
- Die Gatt suchende Seele (1729)
- Der ungarische Sprachmeister. (Pressburg, 1729)
- Adparatus ad historiam Hungariae. Decades II. (Posonii, 1735—1746)
- Notitia Hungariae novae historico-geographica. Partis I. Tom. I—IV. Partis II. Tom. V. Viennae, (1735—1742)
- Compendium Hungariae geographicum (Posonii, 1753)
- Kurze und zuverlässige Nachricht von dem Zustande der protestantischen Kirche in Ungarn
- Compendiolum regnorum Slavoniae, Croatiae, Dalmatiae, Gallicae et Lodomeriae. Posonii et Cassoviae (1777)
- Miscellanea Berolinensia (1734)
Жерела и одказы
[едітовати | едітовати жрідло]- Inštitút Mateja Bela / Bél Mátyás Intézet [1]
- MAGYAR ÉLETRAJZI LEXIKON 1000–1990 Javított, átdolgozott kiadás. Főszerkesztő: Kenyeres Ágnes [2]
- Révai nagy lexikona, 3. kötet (1911), 16. old.
Референции
[едітовати | едітовати жрідло]Катеґорія:Писателе подля алфавиту