Перейти до вмісту

Матей Бел

Зо сторінкы Вікіпедія


Матей Бел

Bél Mátyás-001.jpg
Уроджѣня22 марца 1684, 24 марца 1684
Очова
Умертя29 авґуста 1749
Братїслава
ПсевдонимMilownjk Božjho Slowa, Meliboeus, Milownjk Bedliwý, Milownjk Božjch PřiKázánj, Bujdosó Magyarfi
Занятяписатель, історік, теолоґ, поет, филозоф, педагог
ГорожанствоМадярьско
ЧленствоЛондонске кральовске общество (1 юній 1738)
Религиялютеранство
Вызначны роботыNotitia Hungariae novae historico-geographica
Одзнакы
член Лондонского Кралевского Общества

Матей Бел (словен. Matej Bel z Očovej, мад. Bél Mátyás, нїм. Matthias Bel, лат. Matthias Belius; *22. марец 1684, Очова — 29. август 1749, Прешпурк) — ученый, енциклопедиста, историк, филозоф, просвѣтитель, закладатель модерной педагогикы.[1][2]

Писатель, ученый, евангеличный казатель, проминентна постава академичного живота в Мадярском кральовствѣ 18. стороча. З отцьовой стороны быв словацкого походжѣня, а з материной — мадярского. Подля его властных слов быв материнского языка славянского (конкретно словацкого), горожанства мадярского, а школованя нѣмецкого („Lingua Slavus, natione Hungarus, eruditione Germanus“). Вшиткы тоты три языкы знав добрѣ, але творы свои в духу того часу писав по латинскы.[3]

Попри своей педагогичной чинности оддавав ся лингвистицѣ, истории и географии. Его найславнѣйшым твором суть пятитомны Notitia Hungariae historico-geographica (Исторично-землеписны запискы о Мадярщинѣ), котры обсягують вѣдомостѣ з десятьох мадярскых жуп. Окрем того суть цѣнны его лингвистичны роботы. За якость своих робот достав вельо чести од ученых сполочностей в Берлинѣ, Йенѣ, Лондонѣ, Оломоуцу ай Петроградѣ, котры го прияли за свого члена.[3]

Значну часть свого живота пережив в Прешпурку, де меджи роками 1714 аж 1719 быв директором евангеличного лицея, а пак аж до пензии (1748) служив яко нѣмецкый евангеличный пастор.[2][1]

  • Forma sacrorum verborum (Halle, 1707)
  • Compendium (1713)
  • Invitatio ad symbola conferenda dum historia linguae hungaricae libri II…edere parat… (Berolini, 1713)
  • Grammatica Latina (Leutschoviae, 1717)
  • Rhetorices veteris et novae praecepta (Lipsiae, 1717)
  • Institutiones linguac germanicae et slavicae in Hungaria ortu (Leutschoviae, 1718)
  • De vetera literatura hunnoscythica exercitatio (Lipsiae, 1718)
  • Christophori Cellarii latinitatis probatae et exercitae liber memorialis naturali ordine dispositus (Norimbergae, 1719)
  • Flos medicinae scholae Salernitanae (Posonii, 1721)
  • Hungariae antiquae et novae prodromus (Norinbergae, 1723)
  • Preces christianae (Lipsiae, 1728)
  • Die Gatt suchende Seele (1729)
  • Der ungarische Sprachmeister. (Pressburg, 1729)
  • Adparatus ad historiam Hungariae. Decades II. (Posonii, 1735—1746)
  • Notitia Hungariae novae historico-geographica. Partis I. Tom. I—IV. Partis II. Tom. V. Viennae, (1735—1742)
  • Compendium Hungariae geographicum (Posonii, 1753)
  • Kurze und zuverlässige Nachricht von dem Zustande der protestantischen Kirche in Ungarn
  • Compendiolum regnorum Slavoniae, Croatiae, Dalmatiae, Gallicae et Lodomeriae. Posonii et Cassoviae (1777)
  • Miscellanea Berolinensia (1734)

Жерела и одказы

[едітовати | едітовати жрідло]
  • Inštitút Mateja Bela / Bél Mátyás Intézet [1]
  • MAGYAR ÉLETRAJZI LEXIKON 1000–1990 Javított, átdolgozott kiadás. Főszerkesztő: Kenyeres Ágnes [2]
  • Révai nagy lexikona, 3. kötet (1911), 16. old.
  1. 1,0 1,1 MAGYAR ÉLETRAJZI LEXIKON
  2. 2,0 2,1 Révai nagy lexikona
  3. 3,0 3,1 Inštitút Mateja Bela

Катеґорія:Писателе подля алфавиту